Sipri: Industrija oružja je cvetala i 2021.

2021. nije bila dobra godina za privredu: nedostatak radnika, poremećeni lanci snabdevanja. Kao i prethodne godine, glavni razlog je bila pandemija korone.

pročitajte još: SIPRI: Trgovina oružjem cveta uprkos koroni

Uprkos poteškoćama, 100 najvećih proizvođača oružja zajedno je 2021. ostvarilo 592 milijarde američkih dolara. To znači povećanje od skoro dva odsto u odnosu na prošlu godinu.

SAD - polovina globalnog biznisa sa oružjem

Lavovski udeo i dalje pripada SAD - polovina globalne prodaje. SAD su na vrhu liste od 2015. - od kada se vodi ova statitika postoji. Ipak, na severnoameričkom tržištu je prodaja neznatno opala prošle godine.

Sijao Lijang, jedan od autora izveštaja Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (Sipri) 2022. razlog pada vidi u svojevrsnom „dugom kovidu" ekonomije, koja se još uvek nije oporavila. „Problemi izazvani poremećenim lancima snabdevanja najteže su pogodili američke kompanije", objašnjava on u intervjuu za DW. „Tu je još i visoka inflacija u SAD u 2021. To su dva glavna razloga".

Evropa nastavlja da se naoružava

Nasuprot tome, prodaja u Evropi je prošle godine porasla - za 4,2 odsto. Podaci su za 2021. - dakle pre početka ruske invazije na Ukrajinu.

pročitajte još:Masovno naoružavanje u Evropi još pre rata

Prema izveštaju Siprija, agresorski rat je naglo povećao potražnju za oružjem kako u Evropi tako i u SAD. „S obzirom na svo oružje koje se šalje u Ukrajinu, SAD i Evropa su potrošile mnogo svojih zaliha. I moraju da ih popune", smatra Liang. „Sigurni smo da će biti više porudžbina, ali je prerano sa sigurnošću govoriti da li će to dovesti do većeg prihoda već 2022."

Trenutno, međutim, samo nemački proizvođač oružja „Rajnnmetal"  očekuje u 2023. povećanje narudžbi za 30-40 odsto. Ova prognoza je zasnovana na potrebi da se popune zalihe oklopnih vozila koja su isporučena Ukrajini. Dakle, budućih porudžbina ne nedostaje, već nečeg drugog.

Kritičan resurs: vreme

Primer za to je američka narudžbina protivtenkovskih raketa Džavelin. Do kraja oktobra 2022, SAD su isporučile Ukrajini 8.500 takvih projektila, što je ekvivalent tri do četiri godine proizvodnje.

„Dakle, to je izazov za kompanije: dobijaju više narudžbi, ali mogu li zapravo da to postignu?" - pita se Liang. Što duže traje rat, to je sve hitnije pitanje koliko će oružja zapadne zemlje poslati Ukrajini. „Vidimo da neke zemlje već pokušavaju da tu pronađu balans", rekao je Liang.

pročitajte još:Nuklearno oružje: Da li svet uči da voli bombu?

Neke zemlje EU se masovno naoružavaju kao odgovor na Putinov agresorski rat. Poljska želi da udvostruči broj svojih vojnika u roku od pet godina, Finska jača protivvazdušnu odbranu. Grčka, Francuska i Italija kupuju novo oružje za milijarde evra. Ubrzo nakon početka rata, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver.

Ruske kompanije stagniraju

A Rusija? Ruska odbrambena industrija je 2021. porasla samo minimalno, ali tu se ne radi o novom razvoju, kaže Liang. Prema Siprijevom izveštaju, jedan od razloga za to je nalog ruske vlade iz 2016. vojno-industrijskom kompleksu da poveća civilnu proizvodnju.

Ruska invazija na Ukrajinu će verovatno preokrenuti ovaj trend jer će industrija naoružanja morati da podrži ratne napore.

Trenutno postoji nedostatak komponenti za proizvodnju oružja. Ekonomske sankcije koje su uvele zapadne zemlje sprečavaju Rusiju da uvozi čipove i poluprovodnike bez ograničenja. Međutim, oni su neophodni za proizvodnju, uključujući proizvodnju raketa ili tenkova.

Kina i Bliski istok diktiraju tempo

Ako se baci pogled na Aziju i Bliski istok, upadljivo je da Bliski istok doživljava najbrži rast. Pet kompanija sa sedištem u tom regionu zabiležilo je 2021. najveću stopu rasta od svih  regiona koji su zastupljeni među prvih 100 kompanija.

Trend u Aziji je da Kina posebno ubrzava. Tokom proteklih nekoliko godina, zemlja se razvila u drugog najvećeg proizvođača oružja na svetu. Povećanje prodaje oružja odražava obim modernizacije kineske vojne opreme i cilj zemlje da postane nezavisna u proizvodnji svih glavnih kategorija naoružanja. Između 2017. i 2021. Kina je, poput Indije, Egipta i Alžira, većinu svog oružja nabavljala iz Rusije.

No, prema Lijangu, prerano je govoriti kako tačno u tom pogledu agresorski rat u Ukrajini menja tržište. Rat nastaviti da utiče na dinamiku proizvodnje i prodaje oružja u godinama koje dolaze.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.