Sever Kosova: Duge cevi i duga neizvesnost

„Pređen je Rubikon“, poručio je u nedelju predsednik Aleksandar Vučić nakon sastanka sa kosovskim Srbima.

Da je trenutak maltene sudbonosan oseća se i na severu Kosova. Prekretnica, međutim, nije u tome hoće li biti nasilja nad Srbima, već hoće li se integracija srpske zajednice u kosovske institucije nastaviti ili poništiti.

Irena Mirić iz Zubinog Potoka jedna je od više desetina građana ove opštine koje je proteklih nedelja zaustavila interventna jedinica pogranične policije Kosova kada se vraćala sa Gazivodskog jezera.

„Povoda za pretres nije bilo. Mi smo mladi par koji je doživeo neprijatnost da nas specijalci ubacuju u auto dvocevkama. Pretili su nam da će nam napisati kaznu, govorili da je sve njihovo. Za mene je to bilo veoma stresno i očekujem da se situacija još pogorša“, svedoči ona za DW.

U ovoj opštini je nedeljama unazad moguće videti hamere specijalnih jedinica kojima je ključno zaduženje borba protiv šverca i kontrola alternativnih puteva. Okršaji sa osumnjičenim švercerima su česti, kao i napadi na policiju od strane nepoznatih osoba koje su osudile lokalne nevladine organicacije, Srpska lista ali i kosovske vlasti i međunarodna zajednica.

Mnogo tiše govori se o nelagodi koju izaziva tako upadljivo prisustvo policijskih jedinica koje nisu deo Regionalnog direktorata policije – Sever.

Kosovski zvaničnici pojačano prisustvo jedinica pravdaju napadima i strahom zbog ranijih loših iskustava tokom akcija na severu. Tokom jednog od njih, u Zubinom Potoku, jedan od specijalaca je i ubijen.

Jedna od poslednjih nasilnih epizoda je i oružani okršaj osumnjičenih švercera i policije u Leposaviću u kojem su povređeni policajci. Kao i Zubin Potok, i opština Leposavić je pod jakom prismotrom specijalaca, posebno u potkopaoničkim selima prošaranim alternativnim putevima.

„Ljudi ovde ne gledaju uopšte blagonaklono na njih“, kaže sa DW Aleksandar Barać iz Leposavića i dodaje da je i sam bio zaustavljen i legitimisan, ali za razliku od Irene, ponašanje policije opisuje kao korektno iako se osećao neprijatno.

Policija koja se plaši naroda i narod koji se plaši policije opšta su atmosfera u kojoj bi od prvog septembra trebalo da počne sprovođenje odluka vlade Kosova o izdavanju posebnog dokumenta građanima Srbije koji žele da uđu na Kosovo i preregistraciji srpskih pretežno KM tablica na RKS tablice.

Nakon barikada koje su zbog iste odluke postavljene 31. jula, specijalnim jedinicama kosovske policije duž magistralnih puteva na severu pridružili su se KFOR i EULEX.

Dogovor ili bojkot

Sa RKS tablicama ne možete u BiH, dok je u Crnu Goru moguće ući samo preko Albanije. Sa KM tablicama moguće je putovati svuda u svetu osim u delu Kosova južno od Ibra.

Jedan taksista iz Severne Mitrovice kaže da mu ne pada na pamet da uzme RKS tablice. „Koliko sledeće nedelje prebaciću auto na registraciju Raške“, kaže on.

Ukoliko u Briselu ne dođe do kompromisa, većina građana na Severu će verovatno bojkotovati dvomesečni period u kojem će Vlada Kosova dozvoliti preregistraciju tablica koje zove „ilegalnim“ i „miloševićevim“. Samo prošle godine je izdato 9.482 tablice, od čega preko 8.900 za putničke automobile.

To znači da bi još napetije moglo da bude od 1. novembar kada, po nameri Vlade u Prištini, ističe rok za nove registracije. Tada bi kosovska vlada trebalo da „nacionalizuje“ neregistrovane automobile.

„Strah i tenzija ne prestaju od 1999. Sada su mišljenja podeljena, ima onih koji veruju da će biti traktora i Oluje, dok drugi misle da će doći do tihog egzodusa Srba u godinama koje dolaze“, kaže Aleksandar. On sam ne veruje da će „međunarodna zajednica dozvoliti eskalaciju i oružani sukob koji se često pominje u medijima i među građanima“.

Stara pretnja

Povećano prisustvo KFOR-a na severu smanjuje mogućnost ponovnog organizovanja barikada. Ipak, kako su 2011. barikade i obračuni sa KFOR-om trajali od jula do oktobra, scenario se ne može u potpunosti isključiti.

Drugi scenario je onaj koji je Srpska lista najavila nekoliko puta – napuštanje kosovskih institucija, kako od strane političara, tako i svih javnih službenika u policiji i sudstvu.

Oni bi to prema tvrdnjama Vučića mogli da učine do kraja septembra. Pored potpunog poništavanja briselskog sporazuma, sve posledice takvog poteza teško je sagledati.

Napuštanje institucija je i logistički izazov jer sada već preko hiljadu osoba ima primanja iz kosovskog budžeta, podseća Aleksandar Barać iz Leposavića. On veruje da je pretnja napuštanjem institucija način da se međunarodna zajednica pritisne radi kako bi se formirala Zajednica srpskih opština.

Međutim, izvesno je da bi Srpska lista imala punu podršku lokalne zajednice da napusti institucije.

„Posle šest godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga“, rekao je RTS-u 2018. dotadašnji gradonačelnik opštine Zubin Potok nakon što je, zajedno sa kolegama iz preostale tri opštine na severu, podneo ostavku na tu funkciju.

Izjava je tada viđena kao retko iskreno svedočenje čelnika Srpske liste o tome šta misle o sopstvenom političkom angažmanu unutar kosovskih institucija.

Danas su takva osećanja još jača, jer čak i pojedini kritičari vlasti iz Prištine primećuju da „kosovska vlada sa kosovskim Srbima komunicira samo preko Specijalnih jedinica“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.