Servisi za dostavu hrane: moderna tehnika, moderno ropstvo?

Kad Feliks priča o vremenu koje je proveo radeći za firmu Liferando (Lieferando), čini se da mu je i dalje pomalo neugodno. Kaže da, kad se seti tog posla, „ljudski gledano, ništa nije bilo u redu“. Feliks želi da svedoči o svojim iskustvima u Liferandu, o tome što se događa iza kulisa vodećeg nemačkog servisa za dostavu hrane.

On se u stvari i ne zove Feliks, želeo je da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da priča za Prvi program nemačkog javnog servisa ARD. Donedavno je radio u sedištu Liferanda u Berlinu, u timu tzv. „agenata“. Posao mu je bio da se brine o vozačima tokom njihovih smena. Ili, kako on danas kaže, „da ih nadzire“.

-pročitajte još: Dostavljači hrane: Crkavica i „bonus“

Automatizovana kontrola efikasnosti

Tim agenata ne samo da vidi tačnu lokaciju kurira, već su, preko automatizovanog sistema, obavešteni i o svim nepravilnostima u procesu dostave. „kad god neki dostavljač ne radi kako treba, to se automatski prikazuje na ekranu“, kaže Feliks. Na primer, ako kuriri prekorače vreme koje je određeno za neku rutu dostave, to se automatski pojavljuje na monitoru nadležnog agenta.

U takvim slučajevima, Feliks je bio zadužen da piše vozačima preko internog šet-sistema i pita ga koji je razlog kašnjenja. „To je nadgledanje radi praćenja učinka kako bi se održao na konstantno visokom nivou“, kaže bivši službenik Liferanda. Smernice sistema koji obaveštava agente o odstupanjima nisu uvek tako strogo postavljene. Ipak, on danas tu praksu ocenjuje kao „suviše jaku intervenciju“. „Može se u osnovi reći da je moguće biti za vratom svakom vozaču koji ne radi ono i onako kako to firma želi.“

Liferando odbacuje optužbe

I ranije su Liferando optuživali da prikuplja gotovo kompletne podatke koji se odnose na kurira, poput njihove lokacije, ali je firma do sada uvek poricala da je nezakonito kontrolisala efikasnost dostavljača. I za potrebe ovog teksta, iz Liferanda su rekli da je aplikacija za vozača u skladu s važećim propisima o zaštiti podataka. Mesta i vremena su ključni za ispravno funkcionisanje usluge, dodaje se u odgovoru, podaci se, kako se nadalje tvrdi, ne koriste za neovlašćene provere, a vozači se informišu o tome za šta se ti podaci koriste.

Međutim, ARD je na uvid dobio nekoliko poruka koje su kuriri Liferanda iz različitih gradova dobili od agenata. One potvrđuju izjave Feliksa i pokazuju da se vozači i njihov učinak očigledno veoma pažljivo prate. Poruke poput: „Ćao, treba li ti pomoć da pronađeš kupca?“ i „Hej, da li su uspeo da isporučiš narudžbinu? Vidim da si s kupcem već neko vreme, treba li ti podrška?“, pokazuju da postoji suptilno nadziranje.

Službenik za zaštitu podataka: „Potpuno nadgledan radni odnos“

Na osnovu istraživanja ARD-a, stručnjak za zaštitu podataka Štefan Brink potvrđuje da se radi o nedopustivom praćenju radnika. „Ovo je dokaz da imamo posla s potpuno nadziranim radnim odnosom“, kaže Brink i dodaje da se, ako su informacije tačne, radi o veoma jasnoj kontroli učinka. „Takav potpuni nadzor i radni odnosi nisu zakoniti“, kaže. Brink je do prošle godine bio državni službenik za zaštitu podataka u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg i već je tamo imao posla s Liferandom i njihovom aplikacijom za vozače.

Jedno je jasno: dostavnim službama kao što je Liferanda u interesu je da sve teče glatko i da kuriri ne zaostaju. Jer, konkurencija je jaka. To pokazuje i aktuelna studija Instituta za saodlučivanje i korporativno upravljanje Fondacije Hans Bekler. U njoj se došlo do zaključka da dostavne službe veoma teško mogu da budu profitabilne i da značajno zavise od kapitala ulagača. Čini se da su niske plate deo tog poslovnog modela, ocenjuju autori studije.

Sumnja o kršenju zakona o radu i u Voltu

Istraživanje ARD-a pokazuje koliko su loši uslovi rada i u konkurentskom servisu Volt (Wolt). Ta globalno aktivna služba za dostavu trenutno širi svoju mrežu u Nemačkoj, a  u nekim gradovima se oslanja na kooperante. Prema istraživanjima nemačkog javnog servisa, postoje dokazi o radu na crno, kuriri izveštavaju o atmosferi straha, da su pod stalnim su pritiskom, a i da su plaćeni u gotovini, a ne preko računa.

Trenutno je u toku suđenje protiv Volta na Radnom sudu u Berlinu. Jedan mladić iz Pakistana, Muhamad, tužio je firmu jer nije dobio platu gotovo tri meseca. Duguju mu, kaže, više od 3.000 evra. „Osećam se prevarenim kao migrant“, kaže Muhamad. I nije pogođen samo on: navodno je više od sto vozača prijavilo da nisu dobili plate. Ako je to tačno, to bi značilo da je reč o stotinama hiljada evra neisplaćenih plata.

Berlinska prodavnica mobilnih telefona kao podizvođač?

Krajem 2022. Muhamad je naišao na oglas za posao kurira u Voltu koji je objavila jedna berlinska prodavnica mobilnih telefona. Tamo je ispunio prijavnicu i predao dokumenta, poput poreske prijave, lične karte i potvrde o prebivalištu. Nakon nekoliko dana dobio je pristup Voltovoj partnerskoj aplikaciji, njihov ranac i jaknu. „Sve je izgledalo autentično“, kaže Muhamad.

Skrinšotovi iz aplikacije koje je sačuvao pokazuju da je za Volt isporučio gotovo 400 narudžbina do januara 2023. i da je tokom rada bio u redovnom kontaktu s Voltovom podrškom. Uprkos tome, Volt negira da je povezan sa spomenutom prodavnicom mobilnih telefona, ali zbog postupka koji je u toku, ne žele detaljnije da komentariše slučaj. Dostavna služba samo je uopšteno saopštila da joj je veoma važan korektan odnos prema zaposlenima.

Oni, kako kažu, analiziraju istraživanje nemačkog ARD-a i preduzimaju odgovarajuće mere. Volt ujedno priznaje da je u prošlosti bilo „nepravilnosti“ s partnerom, da tamošnji kuriri očigledno nisu bili plaćeni u potpunosti. Saradnja je sada okončana, tvrde, a zaostale plate isplaćene.

fr/nk (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.