Separatizam iz egzila
19. jul 2018.
Gromoglasan aplauz za govornika koji je, putem videa, uključen u jednu dvoranu u Barseloni. Karles Pudžemon javlja se iz nemačkog egzila. U publici u dvorani nalaze se vodeći političari katalonskog pokreta za nezavisnost. Njihov cilj je najava osnivanja nove platforme za katalonsku nezavisnost na jesen.
Njeno ime trebalo bi da glasi „Nacionalni poziv za republiku“ (Crida Nacional per la República). A cilj: ujedinjenje svih koji, uprkos porazima poslednjih meseci, i dalje žele da se angažuju na sticanju nezavisnosti Katalonije od Španije. Novi pokret je „preporuka koja nas obvezuje na izvršenje mandata koji smo dobili od 2,3 miliona ljudi na biračkim mestima“, stoji u unapred objavljenom saopštenju.
To se odnosi na referendum o nezavisnosti od 1. oktobra 2017, kada su se Katalonci izjašnjavali o odvajanju od Španije. Na referendum je tada izašlo oko 42 odsto birača s pravom glasa. Od tog procenta, njih oko 90 odsto izjasnilo se – za nezavisnost.
„Najveće poniženje španskog pravosuđa“
Nakon što je katalonska vlada pod vođstvom Pudždemona krajem oktobra proglasila nezavisnost, španska centralna vlada ju je raspustila. Istovremeno, pravosuđe je podiglo optužnice protiv članova katalonske vlade. Jedna od tačaka optužbe glasila je: „pobuna“". Pudžemon je prvo prebegao u Belgiju, a krajem ožujka 2018. uhapšen je u Nemačkoj. Viši zemaljski sud u Šlezvigu odlučio je da on može da se izruči Španiji, ali ne zbog „pobune“, što je teža kvalifikacija, već samo zbog sumnji da je proneverio javni novac.
Međunarodni nalog za hapšenje raspisan za Pudžemonom tako se pokazao korisnim: nakon odluke nemačkog suda, on ni u Španiji više ne može da bude izveden pred sud zbog pobune. Zbog toga je španski sud već doneo odluku da tužbu zbog pobune definitivno povuče.
Španski konzervativni list „El Mundo“, inače blizak vladi, tu odluku nemačkog zemaljskog suda već je proglasio za „najveće poniženje španskog pravosuđa u poslednjih 40 godina“. I to od strane jednog regionalnog nemačkog suda. „Sudijama je očigledno potreban krvav i uspešan puč da bi shvatili da ustanak predstavlja kršenje zakona“, piše „El Mundo“. A čitav postupak za komentatora španskog lista je – čista sramota. „Jadna nemačka demokratija. Jadna Evropa“, zaključuje komentator lista.
Uzdržaniji je ipak komentator u listu „El Pais“. Prema njegovom mišljenju, sudije su donele odluku u skladu sa zakonima, što je u stvari znak stabilnosti nemačke pravne države.
Katalonski mit o potlačenoj naciji
U Kataloniji je veoma popularna interpretacija španske istorije kao istorije patnji katalonskog naroda. Katalonci su, prema tom diskursu, oni koji su stalno bili izloženi ugnjetavanju od strane Španaca. Neki istoričari čak upoređuju tu istoriju sa „genocidom nad Jermenima“.
Taj motiv je u svom obraćanju saborcima koristio i Pudžemon. „Mi moramo da nastavimo borbu protiv neopravdane represije i moramo da nastavimo da idemo putem koji vodi ka katalonskoj republici“, poručio je on iz Nemačke. U nemačkim medijima se, međutim, to tumačenje prošlosti oštro kritikuje. Tako se u jednom komentaru lista „Zidojče cajtung“ objašnjava: „Španski ustav ne poznaje pravo na otcepljenje... osim ako neka manjina nije brutalno ugnjetavana. A o tome u današnjoj Španiji ne može biti ni govora.“
No, bez obzira na to što se Pudžemon u Španiji više ne tereti za pobunu, odnosi između separatista i vlade u Madridu i dalje ostaju napeti. Pa ipak, novi španski premijer Pedro Sančes, koji je na vlasti samo nekoliko nedelja, već se susreo s novim predsednikom katalonske vlade Kvimom Torom. O sadržaju razgovora nije mnogo poznato, ali već i to što su se susreli važi za uspeh.
To sigurno raduje i nemačku vladu. Bez da je to htela, ona je, sprovođenjem naloga za hapšenje, postala učesnik špansko-katalonskog spora. Najavljeno popuštanje napetosti sada omogućava Berlinu da se u vezi s čitavom tom problematikom još više drži po strani.