Semantičke finese o lovu na ljude
6. septembar 2018.
„Duboko sam ubeđen da je desničarski ekstremizam najveća opasnost za demokratiju“, rekao je saksonski premijer Mihael Krečmar (CDU) pred pokrajinskim parlamentom. „Moramo od ljudi napraviti saveznike.“
Povod je nasilje na ulicama Kemnica nakon što je krajem avgusta u centru grada ubijen Danijel H. zbog čega su uhapšena dvojica mladih potražilaca azila, jedan iz Sirije, drugi iz Iraka. Masovni protesti desničarskih grupa i besnih građana izmetnuli su se u napade na migrante – ili one koji su izgrednicima tako izgledali – po ulicama grada gde je povređeno jedanaestoro ljudi. Sve garnirano ksenofobičnim parolama i nacističkim salutiranjem dok je policija – malobrojna – samo posmatrala.
U debati se fokus drži na istočnoj pokrajini Saksoniji koja ima dugu istoriju desničarskog ekstremizma, dok i sam grad Kemnic važi za jedan od bastiona neonacista. Međutim premijer Krečmar je ponudio drugačiji opis događaja od onog koji dominira medijima: „Bolje bi bilo da je bilo više policije“, rekao je, ali „jasno je: nije bilo rulje, nije bilo lova na ljude niti pogroma.“
Tako se on na neki način usprotivio formulaciji o „lovu na ljude“ koju je ranije upotrebila i njegova stranačka šefica Angela Merkel. Sa druge strane, mnogi mediji hvale što je jedan demohrišćanski premijer Saksonije konačno desničarski ekstremizam opisao kao „najveću opasnost za demokratiju“.
Drugačije pak stvar tumači lokalni list Fraje prese iz Kemnica. Kada Krečmar kaže da nije bilo rulje, on ne govori istinu, piše list: „Jer zbilja se na ulicama mogla posmatrati rulja. Krečmar mora da shvati da su prošla vremena saksonskog poliranja imidža na način CDU. Sada se radi o tome da se sačuva demokratija. I to ne samo u Saksoniji.“
„Rekao je ono što se moralo reći“, piše nasuprot tome Zeksiše cajtung (Drezden). „Ne, nije bilo lova niti pogroma u Kemnicu nakon odvratnog zločina nad jednim 35-godišnjim sugrađaninom. Ne, velika većina stanovnika ovog grada nisu ksenofobični. I da, naša pokrajina ima masivan problem sa desnim ekstremizmom na koji se mnogo jače mora reagovati. U toj tački smo čuli jasne reči kakve retko čujemo iz usta saksonskih demohrišćana.“
Konzervativni Velt piše da je dobro što je Krečmar podsetio Nemačku „da se demokratiji u celoj saveznoj republici ne čini usluga ako se jedan region zaspe kolektivnom krivicom. Uz svu opravdanu zabrinutost, stavljanje znaka jednakosti između cele Saksoniju ili Kemnica i desničarskih ekstremista jednako je principu Alternative za Nemačku: izopštavanje. (…) Tačno je da su brojni mediji izvestili o lovu na ljude i pogromima kojih u Kemnicu nije bilo. Ali čak ni njegova predsednica partije i kancelarka Angela Merkel ne nalazi za neophodno da bira reči.“
Levičarsi Tagescajtung (Berlin) piše da je cinično pitanje kako će se tačno nazvati ono što se desilo. „Ko trči da spase živu glavu baš i nema vremena za semantičke rebuse. Uprkos tome treba tačno proveriti ono što znamo i kako ćemo to opisati. Preciznost upravo nedostaje Krečmaru. Od tri pojma je načinio paket, udario mu pečat fake news i to isporučio onim građanima Kemnica koji ionako misle da je sve bio odbrambeni refleks.“
Ugledni Zidojče cajtung (Minhen) ocenjuje premijerov nastup očajnim. „Ovaj čovek nema nikakav odnos prema dešavanjima. Umesto vođstva nudi lekcije o jezičkom čistunstvu. Brine se zbog nepostojećeg stavljanja pokrajine na stub srama. Jedini ko nije zanemeo pred rečima premijera jeste šef Alternative za Nemačku – on se slaže. Kakva katastrofa!“
priredio Nemanja Rujević