Kad ni lekari ne znaju šta je sifilis
7. septembar 2020.
Već po drugi put Ajša H. pokušava da se testira na seksualno prenosive bolesti. Najpre je pokušala kod lekara opšte prakse, a onda se nadala da će to učiniti njen ginekolog.
Ajša i njen bivši dečko su se nakon razlaza ponovo pomirili. Pre seksa, hteli su da se uvere da su zdravi. Ali reakcija medicinske sestre bila je obeshrabrujuća. Pitala je Ajšu zašto želi test kad nema simptome.
„Taj odgovor me izludeo", kaže Ajša. „Kao da sam hipohonder. A samo sam htela da imam bezbedne seksualne odnose."
Neugodni razgovori
U celoj Nemačkoj u brojnim lekarskim ordinacijama još uvek se vode neugodni razgovori o seksualno prenosivim bolestima, kaže Norbert Brokmajer, šef Centra za polno zdravlje i medicinu u Bohumu. Ako se sifilis, hlamidija ili gonoreja ne utvrde na vreme, to dramatično povećava stopu polno prenosivih bolesti, kaže on.
„Zaraženi mmogu preneti bolesti iako sami nemaju simptome", objašnjava Brokmajer. „Zato se te polne bolesti sve više šire."
Dok je broj obolelih od sifilisa u Nemačkoj 2001. bio zanemarljiv, po navodima Instituta „Robert Koh", danas od siflisa boluje bar 7.000 ljudi. Procenjuje se da u zemlji godišnje bude 300.000 zaraza hlamidijom i 30.000 gonorejom.
Ako se ne leče, ove bolesti mogu imati teške posledice kao što su neplodnost, prestanak rada pojedinih organa ili razvoj tumora. Osim toga, povećava se i verovatnost zaraze HIV-om.
Stigmatizacija i sram
Tabu kod seksualno prenosivih bolesti u Nemačkoj postoji pre svega zato što mnogi nisu svesni povećanja broja zaraženih. To važi za laike, ali i za lekare, kaže Brokmajer.
Ironija je da su razlozi ignorisanja delom i u uspešnoj kampanji borbe protiv HIV.a devedesetih godina. S obzirom da su Nemci sve više koristili kondome, smanjen je broj zaraza HIV-om kao i ostalim seksualno prenosivim bolestima.
Posledica je bila da su mladi lekari za vreme školovanja seksualno prenosive bolesti videli kao retku pojavu. Još uvek je mladim lekarima neobično kada im se obrati pacijent sa sifilisom ili gonorejom. Mnogi ne znaju da zdravstvena osiguranaj pokrivaju troškove testova, ako postoje određeni simptomi.
Sida kao trauma
Homoseksualni muškarci u Nemačkoj mogu pak da se obrate jednoj od brojnih specijalizovanih klinika. Oni su i dalje više pogođeni seksualnim bolestima, kaže VOlfgang Osvald, lekar u berlinskom zdravstvenom centru Checkpoint Mann-O-Meter, koji se obraća pre svega homoseksualcima. Među homoseksualnim i biseksualnim muškarcima postoji jača svest o značaju testiranja.
„Tokom osamdesetih i devedesetih izgubio sam brojne prijatelje i kolege zbog side, tako da je naša zajednica stvarno osetljivija na opasnost od polno prenosivih bolesti", kaže Osvald.
Aleksander N. se kao homoseksualac više puta bez poteškoća besplatno testirao na polno prenosive bolesti u Berlinu. A njegova sestra sa početka priče, Ajša H, slata je od lekara do lekara da bi na kraju zdravstvena ustanova odbila testiranje.
On je dobio besplatan test na polno prenosive bolesti kod istog lekara opšte prakse koji je odbio njegovu sestru, iako nije imao simptome. Samo zato što je homoseksualac, kaže Aleksander.
„Nadam se da će postati normalnije govoriti o polnom zdravlju za sve, kako bi moje prijateljice imale iste mogućnosti testiranja kao i ja", kaže on.