1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Savet Evrope zabrinut stanjem u Hrvatskoj

15. maj 2018.

Savet Evrope izražava zabrinutost zbog jačanja desnih ekstremista i neofašista u Hrvatskoj. Kako se navodi, to ne važi samo za ekstremne stranke, već i za „kompletan politički spektar“.

https://p.dw.com/p/2xkNo
Foto: DW/Z. Arbutina

Trend jačanja „desnih ekstremista i neofašista“ pojačava se „veličanjem“ ideologija iz Drugog svetskog rata – pre svega tadašnjeg fašističkog ustaškog režima, navodi se u izveštaju Antirasističke komisije Saveta Evrope o stanju u Hrvatskoj, prenosi AFP.

- pročitajte još: NDH u srcu

Neki političari huškačkim govorima raspiruju konflikte između različitih grupa stanovništva, konstatuju eksperti Saveta Evrope. To ne važi samo za ekstremne stranke, već pre svega pred izbore, za „kompletan politički spektar“, tvrdi Savet Evrope, prenosi AFP. Govori mržnje usmereni su često protiv Roma i izbeglica, pre svega muslimana, tvrdi Savet Europe.

„Ali i srpska manjina u Hrvatskoj je – više od 20 godina nakon kraja Balkanskog rata – i dalje cilj rasistički motivisanih napada. Na srpskim kućama i ustanovama redovno se ispisuju nacistički i ustaški simboli“, tvrdi Savet Evrope, kako prenosi AFP.

Kao vodeću u huškanju na mržnju stručnjaci navode desnoekstremnu i ultranacionalnu Stranku prava, HSP, prenosi AFP, navodeći kao primer to da je ta stranka „direktoru spomen-područja u bivšem hrvatskom koncentracionom logoru Jasenovcu u decembru 2013. poslala poruku punu mržnje, na kraju koje je stajao ustaški pozdrav ’Za dom – spremni’“, piše AFP.

Gedenkveranstaltung kroatischer Nazi-Einheiten in Österreich
Sporna komemoracija u Blajburgu uz prisustvo predstavnika hrvatske vladeFoto: picture-alliance/dpa/APA/G. Eggenberger

Taj pozdrav je u Hrvatskoj isto tako zabranjen, kao i Hitlerov pozdrav u Nemačkoj, ali se ipak često može videti na susretima desnih ekstremista i neofašista, kao i na određenim muzičkim priredbama. Prema izveštaju Antirasističke komisije Saveta Evrope, po društvenim mrežama kao što je Fejsbuk kruže desetine fotografija koje prikazuju Hrvate u ustaškim uniformama.

Širenje mržnje i na medijima

U širenju mržnje učestvuju i neki mediji, tvrdi se u izveštaju Saveta Evrope, a kao primer se navodi „omiljena televizijska stanica Z1 TV“. Jedan voditelj te stanice je gledaoce upozorio da ne šetaju u blizini srpske pravoslavne crkve u glavnom gradu Zagrebu, jer bi njihova deca mogla da postanu „žrtve koljača“, navodi se u izveštaju (to upozorenje u januaru 2016. izrekao je voditelj nakon što je objavio snimak pravoslavnih sveštenika, među kojima je bio i zagrebačko-ljubljanski mitropolit Profirije, kako pevaju četničke pesme, prim. aut).

- pročitajte još: Strogo tolerisani ustaški simboli

Autori izveštaja pozivaju vladu u Zagrebu da se odlučnije suprotstavi govoru mržnje i rasistički motivisanim napadima na manjine, tvrdeći da se do sada takvi ispadi ne gone u dovoljnoj meri krivično. Antirasistička komisija Saveta Evrope sastoji se od stručnjaka kao što su pravnici i predstavnici organizacija za ljudska prava, koje delegira 47 zemalja-članica.

Prošlog vikenda je više od 10.000 Hrvata u austrijskoj pokrajini Koruškoj učestvovalo na komemoraciji za ustaške vojnike, piše dalje AFP, navodeći da je na komemoraciji bilo i nekoliko predstavnika hrvatske vlade. Povod za komemoraciju koja se održava svake godine je ubistvo više hiljada pripadnika ustaške milicije koji su kolaborirali s nacističkom Nemačkom, piše AFP, tvrdeći da je ta komemoracija poslednjih godina sve više postajala mesto susreta desnih ekstremista.

aj/AFP

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android