Saudijska Arabija: Da li se režimu isplati fudbal?

Toni Kros (33) još igra u Real Madridu gde je osvojio sve što se osvojiti može. Nema sumnje da je i on mogao da kraj karijere još bogatije naplati u Saudijskoj Arabiji, ali mu tako nešto nije padalo na pamet.

„Na kraju krajeva, to je odluka u prilog novcu, a protiv fudbala“, rekao je Kros za nemačko izdanje magazina Sports Illustrated prošle sedmice.

To je bila strelica prema galeriji fudbalskih zvezda koje igraju za saudijski novac. Među masno plaćenim legionarima su Ronaldo, Nejmar, Benzema, Mitrović, Milinković-Savić. Računa se da će plata dvadesetak vodećih igrača u saudijskoj ligi ove sezone biti oko milijardu evra ukupno.

„Zato stvari počinju da se komplikuju za fudbal koji svi znamo i volimo“, dodao je Kros. On se tako pridružio horu kritičara koji misle da saudijske milijarde „upropašćavaju fudbal“. Dodao je da on sam ne bi igrao tamo zbog situacije sa ljudskim pravima.

No, mogu li silni novci da uglancaju imidž ove arapske despotije, za šta je na engleskom jeziku skovan termin Sportswashing?

Prvo su se plašili timskih sportova

Pohod na svetski fudbal deo je ambicija saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana zapisanih u „Viziji 2030“. Ideja je da se zemlja pripremi za vreme kad više neće moći da se živi samo od nafte, te da se izgrade industrije turizma i zabave.

Saudijci već duže daju ogromne pare na individualne sportove kao što su golf, biciklizam, Formula 1, tenis, američko rvanje ili MMA. Fudbal tu isprva nije bio na agendi – sa dobrim razlogom.

„Izbegavanje timskih sportova bilo je ciljano, kako bi se suzbio potencijal fudbala kao poligona za proteste protiv vlasti“, piše Džems Dorsi, stručnjak za fudbal na Bliskom istoku.

Fudbalski navijači igrali su, recimo, bitne uloge u svrgavanju režima Moamera Gadafija u Libiji i Hosnija Mubaraka u Egiptu.

No prestolonaslednik Bin Salman se ipak odlučio i za svetsku najpopularniju igru kada je učvrstio moć na dvoru pre pet godina. Zvanično, cilj Rijada je ekonomska diverzifikacija, izgradnja sportske infrastrukture, ali i narodno zdravlje – preko 60 odsto Saudijaca je gojazno.

Aktivisti kažu drukčije – navode da je cilj fudbalom „oprati“ despotsku politiku kraljevske kuće.

„Mislim da je princ shvatio da ne može stvarno da unapredi sportski sektor bez fudbala“, piše Dorsi. Dve trećine populacije mlađe je od 35 godina, a fudbal je u Arabiji daleko najpopularniji sport.

Da li je stadion mesto pobune?

Fudbal je istovremeno deo formule „hleba i igara“ ili, drukčije rečeno, „opijum za narod“. „Takvi režimi koriste fudbal da se legitimišu i da kooptiraju kritičare“, kaže Adam Šarpf, politikolog sa Univerziteta u Kopenhagenu koji je istraživao odnos autoritarnih režima i sporta.

U prevodu, ideja je da se narod impresionira i time – ućutka. Vlasti demonstriraju da je njihova zemlja u fudbalu na svetskom nivou. „Oni praktično poručuju – ako hoćete Mesija i Ronalda, dobićete i njih“, kaže Šarpf.

No njegovo istraživanje pokazuje da su režimi itekako svesni eksplozivne moći fudbala i da se zato ne odriču represije. Recimo, tokom Svetskog prvenstva u Argentini 1978. godine, vlasti su pojačale represiju i prismotru pre i nakon turnira.

„Tako da sportski događaji na mnogo načina čak i ne čine život u zemlji boljim, čine ga gorim“, uveren je Šarpf.

Stručnjaci ne veruju da bi u navijačkoj sceni Saudijske Arabije mogla da se pojavi klica pobune. Recimo, pre prevrata u Egiptu 2011. postojao je niz drukčijih okolnosti, podseća Dorsi.

„Imali ste rašireno nezadovoljstvo, a stadion je onda bio jedno od retkih mesta gde se nezadovoljstvo moglo iskazati i gde su ljudi imali utisak da su brojni i snažni“, piše on. „Da li su takve okolnosti teoretski moguće u Saudijskoj Arabiji? Svakako. Ali, da li je to realni scenario za blisku budućnost? Apsolutno ne.“

Smrtna kazna je mala vest

Ako fudbal teško donosi promene u zemlji, šta je sa imidžem zemlje u svetu? Čini se da tu Saudijci imaju adute. Kad se njihova zemlja pomene, sve više ljudi će to povezati sa fudbalom.

Pretraga vesti putem Gugla za određene datume pokazala je da je svega deset naslova na engleskom jeziku posvećeno nedavnoj osudi na smrtnu kaznu protiv Mohameda al Gamdija. Taj penzionisani saudijski nastavnik je na mreži X (bivši Tviter) iznosio politička mišljenja.

U istom razdoblju, zabeleženo je preko hiljadu naslova posvećenih prelasku engleskog fudbalera Džordana Hendersona u saudijsku ligu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.