Sasvim lično: Kako je biti gej i živeti u Mađarskoj

Jednog jutra u oktobru 2020. uključio sam mađarski državni radio u svom stanu u Budimpešti. Mađarski premijer Viktor Orban tamo redovno govori, često ga slušam. U razgovoru tog jutra povukao je paralelu između homoseksualizma i pedofilije. Kazao je da su Mađari strpljiv narod kada je u pitanju homoseksualnost, ali da postoji crvena linija koja glasi: "Ostavite našu decu na miru!"

Nisam mogao da verujem da Orban poredi homoseksualce sa zlostavljačima dece. Bilo je užasno čuti tu podlu laž koju je izrekao pred brojnom publikom. Za mene je taj trenutak bio prekretnica u mom odnosu prema životu u Mađarskoj. Pitao sam se: koliko homoseksualnih mladih, koji tek otkrivaju svoju seksualnost, i već imaju duboke sumnje, sada imaju suicidalne misli?

Orbanove reči bile su vrhunac tadašnje homofobne retorike. Pre nekoliko godina to nije igralo veliku ulogu u Mađarskoj, ali 2017.-2018. Orban je homofobiju proglasio velikim problemom i pokrenuo široku kampanju. Tada to nije nailazilo na poseban odjek u javnosti kao što je to danas slučaj. Ali Orban je neko ko dosledno pokušava da eliminiše bilo kakvu solidarnost u društvu i cilja na to da se ljudi međusobno mrze, što relativno dobro funkcioniše i kada se radi o ovoj temi.

Mržnja raste

Od donošenja zakona protiv takozvane homo-propagande 2021. društvo je postalo sve zatrovanije. Sada neki ljudi u Mađarskoj stvarno povezuju homoseksualnost sa pedofilijom. Mislim da je mađarsko društvo došlo do prekretnice u kojoj raste anti-gej raspoloženje, mržnja prema nama.

Na meni lično se na prvi pogled ne vidi da sam gej. Ali u mom krugu prijatelja, neki malo ženstveniji nego ja, već su imali negativna iskustva. Jednog mog prijatelja homofobno je vređala i napala grupa muškaraca u centru Budimpešte u junu 2021. godine. Tako su ga teško povredili da je nakon toga morao u bolnicu.

Nikad nije bilo lako biti homoseksualac ili lezbejka u Mađarskoj. Lično sam imao više sreće. Odrastao sam u porodici u kojoj homoseksualnost nikada nije bila problem i stoga nije bilo pritiska na mene. Kada sam prvi put otkrio da sam homoseksualac, to mi se činilo prirodnim. Bilo je to u pubertetu, oko 13-14 godine. Tada sam samo primetio da nisam zaljubljen u našu zgodnu nastavnicu fizike, već u našeg nastavnika sporta.

Međutim, skrivao sam svoju homoseksualnost. Nekoliko godina kasnije i ja sam osetio sram – a kad sam imao oko 16 godina, počeo sam da razmišljam o samoubistvu. Mnogi mladi homoseksualci se bore sa tim. Zato mislim da je jako veliki greh širiti homofobnu propagandu, jer su mladi gej ljudi vrlo osetljivi i krhki.

Nema više življenja u lažima

Lično sam to prevladao. Onda sam probao sa devojkama. Imao sam dve devojke i sa obe je to bila ozbiljna, dobra veza. Kada sada o tome razmišljam jasno mi je da sam taj put bio izabrao zbog pritiska društva.

Mnogo gejeva ide tim putem, imaju ženu, decu, porodicu. Ali, to nije ono što žele i to šteti svima koji su uključeni. Kad sam bio sa drugom devojkom, trebalo je da odlučim da li ću se oženiti ili ne. Odlučio sam da više neću živeti u lažima. Tada sam imao 25 godina.

Prošlo je još pet godina pre nego što sam prvi put imao gej partnera, kada sam imao 30 godina i prvi put sam otputovao u inostranstvo, u SAD. Tamo sam dobio stipendiju i tamo sam imao svoju prvu gej vezu. I tek od tada vodim prosečan gej život.

Nedugo nakon toga rekao sam to i svojim roditeljima. Od njih sam uvek dobijao mnogo ljubavi, pa sam znao da me verovatno ne čeka ništa loše. Nikada nisam osetio ni najmanju rezervu kod oca. A majka je u početku bila malo zabrinuta, mislim zbog društvenog pritiska, ali s vremenom je to popustilo.

Nikada nisam imao loših iskustava ni sa svojim prijateljima i poznanicima. Ali isto tako ne govorim svima da sam gej. Druga istina je da moj dečko i ja, jako, jako retko šetamo ulicama Budimpešte ruku pod ruku. Nažalost, mejnstrim društvo ne razume koliko je bolno i teško stalno razmišljati o tome kako se ponašati u javnosti sa voljenom osobom, kada je sasvim normalno da se heteroseksualni parovi drže za ruke.

Nažalost, u atmosferi stalne homofobne propagande Orbanovog režima, takvih je razmišljanja sve više. Sada je došlo do faze u kojoj se govori da će, ako Zapad prevlada u Mađarskoj, deca biti prisiljena na operacije promene pola. Mislim da deo mađarskog društva čak veruje u tu apsurdnu propagandu. Za mene je to neverovatno.

Manjina protiv manjine

Nažalost, moram da kažem da i unutar manjina, poput naše, postoje situacije u kojima se pokazuje da ne učimo nužno iz govora mržnje. Sećam se jedne večeri, sa prijateljima na odmoru, pre desetak godina, većina njih su intelektualci i polovina gejevi.

Jeli smo, pili, razgovarali, a odjednom se pokrenula tema o problemu Roma u Mađarskoj. Zgrozio sam se kada sam video da svi moji gej prijatelji ponavljaju sve stereotipe o Romima, da ne žele da rade, da rađaju samo da bi skupili socijalnu pomoć države, da kradu i tako dalje. Žalosno mi je kad smo kao manjina neosetljivi naspram drugih manjina.

Kuda vodi takva društvena klima?

Sve u svemu, situacija u Mađarskoj je sada za nas vrlo deprimirajuća. Volim svoju zemlju, Mađarska je fantastična zemlja sa predivnom kulturom. Ali žalosno je da je 2022. neka manjina u ovakvoj poziciji kao što smo mi, da se protiv nas razvija takav diskurs mržnje. Imam srećnu vezu, porodicu koja me voli, i dobar krug prijatelja koji me podržavaju i daju mi snagu. Ali da moj dečko nije želeo da ostane u zemlji iz profesionalnih razloga, odavno bih otišao u inostranstvo. Jer me permanentni homofobni diskurs koji dolazi sa vrha, veoma pogađa u svakodnevnom životu.

Žalosno je da vlast, koja se naziva nacionalnom, faktički prisiljava toliko Mađara na odlazak iz zemlje, jer oni ovde jednostavno više ne mogu da izdrže. Videćemo kuda vodi takva javna klima. U Mađarskoj se više puta u istoriji dogodilo da su takva razdoblja širenja netrpeljivosti dovela do vrlo lošeg razvoja. Ako budem video da to dolazi, sigurno ću otići iz Mađarske, uprkos svoj ljubavi prema domovini.

Žolt Revicki, 54, studirao je inženjerstvo, ali radi kao fotograf već više od dve decenije. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.