Sankcije prvacima Republike Srpske: Poslednje upozorenje?
7. avgust 2023.Američke sankcije zvaničnicima Republike Srpske stigle su u trenutku pokušaja obnavljanja pristupnih pregovora Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, kako bi se ovo pitanje konačno pokrenulo do kraja godine.
U trenutnim političkim odnosima blokada, sankcija, finansijskog kolapsa, teško je očekivati da Evropska komisija u septembru napiše pozitivan izveštaj.
Sa druge strane, ako je suditi po reakcijama, sankcionisani mnogo ne mare za ovaj potez američke administracije. Naprotiv, ponosni su na njega.
„Drago mi je što se Amerika setila mene. To meni imponuje. Oni imaju neke svoje namere, a to je da Republika Srpska bude razvlašćena“, rekao je entitetski premijer Radovan Višković, komentarišući sankcije.
„Dokaz antisrpske politike“
Sankcije su uvedene zbog usvajanja spornih zakona u Republici Srpskoj, poput neobjavljivanja odluka Ustavnog suda BiH.
Nosilac liste sankcija je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kojem su ovo druge sankcije od iste administracije od 2017. godine. Sledi ga članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik vlade RS Radovan Višković, predsednik skupštine Nenad Stevandić, te ministar pravde Miloš Bukejlović.
Za prvog čoveka RS Milorada Dodika, sankcije „nisu lake“, ali su, kaže, dokaz da SAD vode „antisrpsku politiku“. Tvrdi da su sankcije zvaničnicima RS izmišljene u nemoći.
„Svi njihovi napori da nam blokiraju račune, da nam podmetnu razne smicalice da bi se ugrozila finansijska stabilnost, sa naše strane će biti analizirani i na njih će biti adekvatno odgovoreno“, poručio je Dodik, tvrdeći da RS već ima dovoljno saveznika.
„Nismo nikada imali više ljudi na globalnoj političkoj sceni koji razumeju poziciju RS ili imaju razumevanja“, ističe Dodik.
Cena, sitnica
Od saveznika za sada su tu Mađarska, odakle se poslednjih dana moglo čuti da sankcije demokratski izabranim političkim predstavnicima nisu dobre, i Srbija, koja je do sada balansirala u toj podršci, ali i generalno u odnosu međunarodne zajednice prema Dodiku. Ovog puta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio mnogo jasniji.
„Nikada više Srbija neće zatvarati puteve za svoju braću i svoj narod i baš me briga koliku ću cenu da platim. Uvek ćemo biti uz naš narod u RS. Kada vam najmoćnija sila uvodi sankcije mi ćemo da kažemo jedna mala slobodarska Srbija neće da uvodi sankcije i pomoći će Republici Srpskoj“, rekao je Vučić na obeležavanju stradanja Srba u akciji „Oluja“ održanom u Prijedoru.
Nakon stavova Dodika i Vučića, usledio je oštar odgovor iz ambasade SAD u BiH, odakle poručuju da sankcije nisu uperene protiv srpskog naroda i da su takve tvrdnje apsurdne.
„Gospodin Dodik i društvo mogu smišljati bajke i teorije zavere da su on i njegovi saradnici žrtve nekakvih izmišljenih antisrpskih politika, ali istina je da je Vlada Sjedinjenih Država sankcionisala te pojedince jer su svojim delovanjem ugrozili stabilnost, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a ne zbog njihove etničke pripadnosti“, navodi se u saopštenju.
„Tvrdnja da su sankcije antisrpske jer su neki od sankcionisanih Srbi je apsurdna“, dodaje se iz američke ambasade. Podseća se na ranije sankcije protiv Osmana Mehmedagića i Marinka Čavare.
Šta govore sankcije?
Analitičari veruju da su sankcije pokazatelj da Amerika više nema tolerancije za poteze vlasti u Banjaluci i da bi one u danima koji dolaze mogle biti još oštrije ukoliko se ne desi neki zaokret.
„Jasno je da ove sankcije treba shvatiti kao poslednju opomenu“, kaže beogradski analitičar Dušan Janjić. „Ako odluke Skupštine RS budu povučene ili stavljene van snage onda će sankcije biti uspešne bez krivičnog i drugog gonjenja.“
On sankcije opisuje kao „novi trend“ koji se primenjuje i prema Mađarskoj ili Kosovu, a da se uskoro mogu očekivati i prema Srbiji. Šef srpske BIA Aleksandar Vulin već se našao na američkoj crnoj listi.
Upozorenja o sankcijama već mesecima stižu i iz EU. Šef Delegacije EU u BiH Johan Zatler, iako kaže da ne može komentarisati sankcije koje su uvele SAD, navodi da su na istom kursu sa američkom politikom kada je reč o nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i multietničnosti BiH.
„EU takođe ima okvir za sankcije i postoje opcije koje su na stolu, a jedna od poruka je i ona komesara za proširenje Olivera Varheljija – u vreme kada je pažnja EU usmerena na zapadni Balkan ovo je najgori trenutak za kreiranje političkih zastoja“, poručio je Zatler.
Upravo sankcije EU priziva bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, koji je rekao da je vlast u Banjaluci „izvršila brutalan udar na temelje Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavni poredak države“.
„Zato je veoma važno da principijelnu politiku SAD, kao i Velike Britanije, prate i zemlje EU“, rekao je on.
U prošloj godini dvocifren broj sankcionisanih
Dodik je pod američkim sankcijama još od 2017, a zajedno sa ostalim političkim rukovodstvom ponovo je na listi zbog ugrožavanja sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, što u praksi znači zabranu putovanja i zamrzavanje imovine na teritoriji SAD.
Inače, u proteklih godinu dana na crnoj listi SAD našlo se mnogo imena iz političkog i javnog života u BiH. Među njima su i bivši premijer Federacije Fadil Novalić, predsednik ovog entiteta Marinko Čavara, te bivši predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta Milan Tegeltija.
Tu su i ministar zdravlja RS Alen Šeranić, kao i nekadašnji prvi državni bezbednjak Osman Mehmedagić. Na listi su i Gordana Tadić, Dijana Kajmaković, Mirsad Kukrić, Dragan Stanković, Edin Gačanin.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.