Sankcije Mađarskoj?
11. septembar 2018.
Marta Pardavi kaže da je sve vreme znala šta je čeka nakon što u Briselu progovori o represiji, stanju ljudskih prava i vladavini prava u Mađarskoj. Ona je ko-predsedavajuća u mađarskom Helsinškom komitetu i svakodnevno živi sa posledicama toga što se zalaže za ono što se generalno smatra da su „evropske vrednosti“.
Njena organizacija zastupa i brani potražioce azila u Mađarskoj i Pardavijeva je nedavno za DW opisala šta se dešavalo nakon njenog nedavnog nastupa pred Odborom za građanske slobode Evropskog parlamenta. „Već tokom tog zasedanja, dok sam sedela ovde u Briselu u Evropskom parlamentu, moje kolege u kancelariji bile su preplavljene mejlovima mržnje. U njima su optuživali mene i moju organizaciju za „klevetanje Mađarske. Ali znala sam da će se to dogoditi.“
Kao što je Pardavi predvidela, u roku od sat vremena nakon završetka panela, njena, ali i organizacija „Amnesti internešenel“ u Budimpeši čiji su predstavnici takođe bili u Briselu, primili su pretnje smrću zbog podrške kampanji „VoteYes4Hungary“.
Kampanjom „VoteYes4Hungary“ se inače Evropski parlament podstiče da u sredu (12.9.) glasa za pokretanje procedure za uvođenje sankcija protiv vlade premijera Viktora Orbana. Sankcije bi mogle dovesti do Budimpešti oduzmu pravo glasa kada je reč o poslovima Evropske unije.
„Sistemska pretnja“
Holandska poslanica u Evropskom parlamentu Džudit Sargentini osuđuje takve napade. Ona je izvestiteljka Parlamenta za Mađarsku i poziva svoje kolege da podrže njene preporuke za pokretanje Člana 7. Taj član omogućava Savetu EU da zvanično upozori neku zemlju-članicu Unije, optuženu za kršenje osnovnih prava. A ukoliko to ne izazove željeni efekat, Član 7.2. sankcijama suspenduje glasačka prava te zemlje.
U izveštaju Džudit Sargentini navodi se da su Orbanovi napadi na štampu, pravosuđe, migrante i izbeglice, kao i nepoštovanje prava manjina, „sistemska pretnja“ osnovnim principima Evropske unije. „Ukoliko dozvolimo da se ovako nešto kod nas toleriše, onda mi van EU gubimo legitimitet u našem stavu o ljudskim pravima i našim vrednostima demokratije“, kaže Sargentinijeva za DW.
„Paket laži“
Ali nisu svi saglasni sa tim izveštajem. Mikloš Santo, direktor Centra za osnovna prava u Budimpešti jedan je od njih. Santo i njegove kolege optužuju Sargentijevu i njene pristalice da vode „prljavu kampanju“ protiv Orbana i Mađarske. „Izveštaj sadrži nekoliko neistinitih nalaza. Ne može se reći da li su oni zasnovani na pogrešnom tumačenju mađarskog zakona ili su jednostavno neistiniti“, kaže Santo za DW. Njegov Centar poslao je Evropskom parlamentu svoje mišljenje o izveštaju.
Santo na primer navodi da ovlašćenja mađarskog Ustavnog suda nisu uskraćena, kao što se to tvrdi u izveštaju, već da su se „njegove nadležnosti promenile“. Osvrće se i na kritike toga što mađarski zakon brak definiše isključivo kao „zajednicu muškarca i žene“ i to da mađarsko javno obrazovanje „žene opisuje prvenstveno kao majke i supruge“. Santo smatra da je to dokaz da Sargentinijeva zapravo želi „debatu motivisanu ideologijom svetonazora… o tome šta je ’pogrešno’ i šta ’ispravno’“. Direktor Centra za osnovna prava zaključuje da je kompletan izveštaj „neprihvatljivo mešanje u mađarski suverenitet“ i kao „apsurdne“ odbacuje optužbe da se grupe za ljudska prava u Mađarskoj suočavaju sa pretnjama.
„Očajnički pokušaj“
Dan uoči današnjeg (11.9.) početka debate u Strazburu na kojem će svojih sedam minuta za objašnjenja imati i premijer Orban, nakon čega će sutra biti i glasanje, portparol mađarske vlade Zoltan Kovač razgovarao je sa novinarima u Briselu. Kovač je osudio izveštaj i ocenio da je to „paket laži“. „Pravi motiv koji se krije iza toga jeste naš stav o ilegalnim migracijama. Ovo je očajnički pokušaj da se Mađarska, u ime promigrantskih i promigracionih političkih grupa, izvede pred sud. Za evropski projekat nije dobro to što mnogi pripadnici političke levice, uključujući i francuskog predsednika, pokušavaju da po tim linijama podele Evropu“.
Sa ovom poslednjom tezom ne slaže se Alis Stolmejer, izvršna direktorka translatlantske inicijative „Odbrana demokratije“. Ona kaže: „Ukoliko i dalje verujemo u evropski projekat, jednostavno nemamo drugi izbor osim da se zauzmemo za naše slobode i vrednosti.“ Stolmejerova je među onima koji pozivaju najveću političku grupaciju u Evropskom parlamentu – Evropsku narodnu partiju (EPP), da izbaci Orbanovu stranku Fides zbog njenog antidemokratskog stava.
„Godinama je EPP tvrdila da je bolje da zadrže Orbanovu stranku Fides unutar parlamenta, ali to je bila katastrofa“, kaže Alis Stolmejer za DW. „Žalbena politika nije delovala u Drugom svetskom radu, a ne deluje sada. Ovo glasanje Evropskog parlamenta tiče se toga kakvu Evropu želimo.“
Neuspeh sankcionisanja Budimpešte zaista bi se loše odrazio na posvećenost EU da zaštiti demokratiju, kaže i Marta Pardavi. Ona smatra da bi u tom slučaju poruka Mađarskoj, ali i nekim drugim zemljama, bila glasna i jasna: možete da nastavite da zanemarujete osnovne vrednosti, možete da odbacujete ljudska prava – neće biti teških posledica.
Za sada se ne može proceniti kako će glasati poslanici Evropskog parlamenta. Da bi se pokrenuo Član 7 potrebno je dvotrećinsko prisustvo na sednici i apsolutna većina od 751-og poslanika.