Samouverena AfD
2. jul 2018.
Kako stoje stvari sa nemačkim desnim populistima? Njihov partijski kongres ovog vikenda nije bio spektakularan, ali je zato bio informativan. Alternativa za Nemačku (AfD), koju čine ekonomski liberali i nacionalni konzervativci, složila se oko svog budućeg kursa.
Na kraju, skoro 500 delegata složilo se oko pitanja formiranja fondacije bliske fondaciji, kakve imaju i sve druge stranke u Bundestagu. Od sredine pedesetih godina prošlog veka, te fondacije imaju važnu ulogu u političkom obrazovanju, promovisanju demokratije u zemlji i inostranstvu. Finansiraju se direktno iz saveznog budžeta: 2017. to je bilo oko 580 miliona evra. AfD hoće komad tog kolača u budućnosti – bilo bi to oko 70 miliona.
Poznata političarka – predsednica fondacije
Oko 60 odsto delegata glasalo je za fondaciju „Deziderijus-Erazmus“ koju će voditi bivša članica CDU, Erika Štajnbah (74). Ta desno-konzervativna političarka dugi niz godina bila je predsednica Saveza udruženja prognanih Nemaca. Početkom 2017. – nakon 40 godina članstva – ona je u znak protesta napustila CDU. U svom govoru pred članovima AfD (ona nije član te stranke), Štajnbahova je rekla da se „u Bundestagu, demokratija korak po korak približava svom grobu.
Iza fondacije „Deziderijus-Erazmus“ su uglavnom ekonomski liberali u stranci. Još se ne zna kada će novac početi da stiže. Prema pravilima, fondacija ima pravo na finansiranje iz državnog budžeta tek kada stranka uspe dva puta da uđe u Bundestag. Ali, AfD to hoće da promeni. I udruženje „Gustav Strezeman“, koje u stranci podržavaju nacionalni konzervativci, prijavilo se na kongresu da preuzme funkciju fondacije – ali nije prošlo.
Pri imenovanju Saveznog arbitražnog suda kao najvišeg tela za rešavanje sporova unutar AfD, takođe su prevladali kandidati ekonomskih liberala.
Ekstremni članovi – odnos prema „mladalačkim grehovima“
Predložena izmena statuta – radi „zaštite od ekstremista – nije dobila potrebnu dvotrećinsku većinu. Sve dakle ostaje kao što je bilo i jača nacionalne konzervativce: pokrajinska udruženja sama odlučuju da li neko može biti primljen u AfD, čak i ako je ranije bio aktivan u strankama krajnje desnice. Takav početak u političkoj karijeri obično se tretira kao „mladalački greh“.
Na jesen se održavaju važni izbora – u Hesenu i Bavarskoj. U Bavarskoj bi AfD mogla ne samo da po prvi put uđe u pokrajinski parlament, već i da uništi apsolutnu većinu Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Šef Bavarskog AfD Martin Zihert kaže da CSU „mnogo priča i malo radi“ – čak i kada se radi o unutrašnjoj bezbednosti. Takva samouverenost nije bez osnova. Prema anketama, AfD u Bavarskoj može da očekuje 10 odsto glasova, pa i više. To bi moglo da znači da CSU ubuduće neće moći sama da vlada u Bavarskoj – uprkos svim trenutnim pokušajima da se izbore za glasove sa desne strane.
Šta hoće AfD?
Na nivou Nemačke, AfD trenutno ima oko 15 procenata podrške. Tako dobro je stajala i za vreme vrhunca izbegličke krize, 2015/16. Međutim, ako se to uporedi s drugim evropskim zemljama, tamošnje desničarsko-populističke stranke u međuvremenu imaju bolje rezultate. O tome zašto AfD zaostaje, na kongresu u Augsburgu malo se pričalo.
Alternativa za Nemačku je samouverena, ali u ovom trenutku manje strastvena nego što je to do skoro bilo. Kongres se završio drugog dana, posle duge rasprave o statutu, a uoči važne poruke iz Minhena tokom spora između CSU i CDU. Reakcije je AfD prepustila drugim strankama.