Samo Vučić je vest
26. februar 2018.
Kako kampanja odmiče sve ono što se možda i moglo posmatrati kao sitna podmetačina, sada se već pretvorilo, slobodno se može reći, u čitav niz mučnih incidenata. Pored svega čemu su lideri opozicije bili izloženi tokom predizborne kampanje, pokazalo se kako vlastima ipak ne nedostaje inspiracije za novi doprinos istoriji političkih manipulacija.
Na svaki način do sigurnih glasova
Novitet u odnosu na početak kampanje je da su vlasti sada potragu za sigurnim glasovima proširile i pozivima na mobilne telefone građana u državnoj MTS mreži. Listing mobilnih telefonskih brojeva, naravno, nije javno dobro, niti je javno dostupan, ali to nije sprečilo aktiviste Srpske napredne stranke (SNS) da uznemiravaju građane. Pojedini beogradski mediji izveštavaju da je potraga za sigurnim glasovima ponekad prešla i granicu dobrog ukusa. Medijski izveštaji lista Danas tako ukazuju da je SNS obećao beogradskim gerontodomaćicama u centrima za socijalni rad stalno zaposlenje ukoliko obezbede sigurne glasove za stranku. Ali, da zloupotreba najosetljivijih kategorija stanovništva ne ostane usamljena, pobrinula se i druga akcija vlasti kroz potpisivanje takozvanog Ugovora o saradnji SNS i Udruženja osoba sa invaliditetom - taj ugovor podrazumeva da uprava tog udruženja ispita svoje članstvo za koga će glasati. Članovi sličnih udruženja su već ocenili da je prikupljanje kapilarnih glasova u neprofitnim, nevladinim i nestranačkim organizacijama velika sramota, i da je to protivno i konvencijama Ujedinjenih nacija.
Samo Vučić je vest
Ako se još jednom osvrnemo i na medijsku kampanju koja se protiv opozicije vodi u pojedinim medijima, slika (ne)regularnosti predstojećih beogradskih izbora postaje kompletnija. Kao ilustracija izveštavanja pojedinih, pre svega elektronskih medija, može poslužiti i prva vest u centralnom dnevniku jedne od njih da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao ukaz o postavljanju tri ambasadora; i u manje demokratskim vremenima takva vest je zasluživala samo malu crticu na dnu desete strane „Politike". Ostatak njihovih informativnih emisija je sastavljen od ukazivanja na tajkunsku spregu Mišković- Đilas, kratkog osvrta na Sašu Jankovića, i onda pregršt negativnih propagandnih priloga o Draganu Đilasu do kraja emisije. A da kampanja demonizacije opozicije nije bezopasna, jer dovodi i do nekih ozbiljnijih incidenata, svedoči i fizički napad nepoznatih osoba na Marka Bastaća, predsednika beogradske opštine Stari Grad i nosioca liste Šta radite bre.
Odgovor opozicije: međusobne svađe
Očekivalo bi se da zbog takve atmosfere opozicija zbije redove, i pokuša da se zajedničkim snagama fokusira i suprostavi vlastima. Međutim, dešava se upravo suprotno. I pored brojnih grešaka vlasti, zbunjujući utisak iz ove kampanje je da se opozicija više bavi međusobnim razmiricama i obračunima. Posebna bizarnost je podatak da lideri opozicije baš ovih dana podnose jedni protiv drugih krivične prijave, i na televizijske duele pozivaju kolege iz opozicionog tabora. To je na neki način imalo i pozitivne efekte, jer su se pojedine stranke razotkrile kao lažna opozicija, ali je svakako dovelo u zabunu i potencijalne glasače opozicije. Politički analitičar Milan Nikolić za DW kaže da jednostavno nema objašnjenje za takvo ponašanje. Imam utisak kao da neki iz opozicije rade za SNS, i možda će se to stvarno pokazati kao tako, ističe Nikolić:
„Opozicija ima vrlo loše uslove u medijima, sadašnji režim je pritiska sa raznih strana, ali ona ujedno pokazuje takve slabosti i političku nesposobnost da će biti pravo čudo ako ona pobedi na ovim izborima. I to ne zbog toga što je SNS sjajan, ili što narod nema primedbi na njihov rad, nego pre svega zato što je opozicija slaba i razjedinjena".
Ako se pogleda unazad na protekle brojne cikluse izbora stiče se utisak da su svi oni više bili borba za lidera opozicije nego protiv vlasti. Novinar BIRN-a Slobodan Georgiev za DW kaže da bi to voleo da vidi, ali da trenutno ne vidi da u opoziciji postoji neka dugoročna strategija za smenu vlasti. Tu priču o lideru opozicije smo imali i uoči predsedničkih izbora, i tu smo imali nekoga ko je dobio dosta glasova, ali je nakon toga i on potonuo, ističe Georgiev. „Očigledno je da na ovim izborima, uprkos tome što se govori o tome da je ovo jedinstvena prilika da se oslabi svevlast Aleksandra Vučića, to negde i nije cilj. Cilj je da se politički preživi, i tu kao da nema nekih velikih očekivanja; osim da se eto uđe u tu gradsku vlast, da se bude politički prisutan, i da se čeka neki trenutak kada će možda postojati spremnost da se napravi jedna lista, ili vlast bude toliko slaba da počne da se urušava sama od sebe“, ocenjuje Georgiev.
A da krenete u rušenje vlasti?
Kada će onda zapravo krenuti borba za smenu vlasti? Milan Nikolić smatra da neće skoro, jer kako sada stvari stoje „oni navodno ruše vlast, ali u stvarnosti više ruše jedni druge. Ako opozicija ima problem da se organizuje oko jednostavnog zadatka skidanja SNS sa vlasti, ne znam kako će se dogovoriti oko podele vlasti i kako da tu vlast vrše na dobrobit građana“.
Slobodan Georgiev primećuje da je svakako „potrebno praviti otklon od vlasti, ali je to teško raditi u autoritarnom sistemu. U sadašnjem sistemu se stalno insistira na velikim razlikama, na sukobima, i na pričama tipa držte lopova. I to će stoga biti jako težak proces u zemlji u kojoj nijedan bogat čovek ne sme da se pojavi uz nekog ko nije vlast, jer se boji da će time izgubiti sve svoje poslove. To prosto nije normalna i demokratska zemlja“.
Opozicione svađe koje svima štete, liste poput Ljubiše Preletačevića Belog, koji je po rečima Milana Nikolića „potrošena šala", medijska satanizacija opozicije, koja se redovno prikazuje kao neka sila „koja samo želi da osvoji punu beogradsku kasu" (dok SNS očito sebe vidi kao poštenog čuvara te kase), fantomske liste za zbunjivanje glasača i rasipanje glasova- to je ukratko presek stanja nekoliko dana pred beogradske izbore. Izbori apsolutno jesu na granici regularnosti, zaključuje Slobodan Georgiev. „Mi osim onoga što vidimo, imamo i ono što nismo u stanju da pratimo. Tu pre svega mislim na pravljenje i prekrajanje biračkih spiskova. A rezultat svega toga su procene da će možda svega dve opozicione liste preći cenzus, tako da će svi ostali morati dobro da se potrude narednih nekoliko dana da ubede birače da im daju podršku", kaže Georgiev.