Samit EU: kadrovska vrteška

Kocka će ovog četvrtka 27. juna biti bačena na redovnom samitu Evropske unije u Briselu. Reč je o četiri najviše pozicije u EU, o čemu se odlučuje posle evropskih izbora. I jedan trend je jasno uočljiv: predsednica Evropske komisije, Nemica Ursula fon der Lajen, verovatno će dobiti željeni drugi petogodišnji mandat. Kao i obično, njena demohrišćanska partija (Evropska narodna partija, EPP) najveća je poslanička grupa u novom sazivu Evropskog parlamenta i stoga polaže pravo na mesto predsednika Evropske komisije.

Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) nije ostavio nikakvu sumnju da će 27 država EU predložiti Fon der Lajen i da će za nju glasati tri glavne poslaničke grupe, demohrišćani, socijaldemokrate i liberali. „Pošto politička platforma koja je ranije podržavala predsednicu u parlamentu ponovo ima većinu, verujem da ćemo moći brzo da dođemo do razumnog rešenja“, rekao je Olaf Šolc u Briselu prošle nedelje.

EPP malo igra poker

Tri poslaničke grupe političkog centra imaju ukupno 406 poslanika. Apsolutna većina u Evropskom parlamentu je 361. Čisto matematički gledano, Fon der Lajen tako ne bi trebalo da zavisi od glasova rastućeg desničarsko-populističkog ili desničarsko-ekstremističkog tabora. Ali, predsednica Komisije je još uoči evropskih izbora izjavila da bi sarađivala i sa desničarskim poslanicima ako su proukrajinski i proevropski nastrojeni. Za Fon der Lajen bi takođe mogli da glasaju i Zeleni, gubitnici evropskih izbora. Pregovori u parlamentu o organizovanju većine za demohrišćansku predsednicu trenutno se odvijaju iza kulisa. Glasanje je zakazano za 17. jul u Strazburu.

Posle neformalnog pripremnog samita šefova država i vlada prošle nedelje, jasno je da će bivši portugalski premijer Antonio Košta preuzeti predsedavanje Savetu EU. Taj socijaldemokrata bi predstavljao zemlje s juga Evrope. Još uvek se vodi debata da li bi posle dve i po godine na funkciji trebalo da ga zameni neki konzervativni političar. Demohrišćani među šefovima EU-vlada traže veći uticaj za svoju političku porodicu, jer oni su ipak pobednici izbora. Liberalna premijerka Estonije Kaja Kalas mogla bi da postane nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ona bi bila zabeležena kao predstavnica istočnih država-članica. Predsednica parlamenta, demohrišćanka Roberta Metsola, mogla bi da ostane na tom mestu još dve i po godine, i računa se kao zastupnica malih južnih država.

NATO je deo kadrovskog paketa

Položaj generalnog sekretara NATO takođe je deo delikatnog balansiranja između porodica parlamentarnih stranaka i geografskog porekla kandidata. Po volji država NATO, dobio ju je odlazeći holandski premijer Mark Rute. I on je liberal poput Kaje Kalas i zadovoljava zahteve severnih Evropljana za mestom u kadrovskoj vrtešci.

Samo je Rumunija to kočila do prošlog četvrtka. Naime, predsednik Rumunije Klaus Johanis i sam se prijavio za tu funkciju, ali je potom svoju kandidaturu povukao. Konzervativni Rumun se sada nada da će možda dobiti šansu za jedno od četiri najviša mesta u EU, najverovatnije mesto predsednika Saveta.

Francuska ne želi pozicije

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pre pet godina pogurao Ursulu fon der Lajen na njenu funkciju predsednice Komisije, ovog puta je uzdržan. Francuska je, naime, zadovoljna predsedničkom funkcijom u Evropskoj centralnoj banci.

Mandat Francuskinje Kristin Lagard završava se tek 2027. Međutim, kao cenu za njegovo odobrenje kadrovskog paketa, Emanuelu Makronu bi se verovatno dopalo političko obećanje da će se nova Evropska komisija snažnije založiti za zajednički dug EU i lakša finansijska pravila – barem tako prenose neki italijanski mediji. Ne zna se, međutim, da li je to tačno, jer veliki deo kadrovske vrteške ionako su samo glasine.

Na samitu EU ovog četvrtka i petka ne bi trebalo da se govori samo o funkcijama, već i o sadržaju. Bezbednost i odbrana će verovatno biti u vrhu, dok zaštita životne sredine i klime padaju naniže.

„Još smo usred rata“, upozorila je danska premijerka Mete Fredriksen, misleći na ruski napad na Ukrajinu. „Prema mom mišljenju, Fon der Lajen je uradila dobar posao. Potrebne su nam brze odluka o svemu što se trenutno dešava u svetu. Uverena sam da ćemo uspeti.“

Italija želi superkomesara

Šefica italijanske desničarske nacionalističke vlade Đorđa Meloni kaže da želi da ojača uticaj Italije u EU, posebno zato što je njena desničarska nacionalistička poslanička grupa Evropskih konzervativaca i reformista (EKR) dobila nešto više mesta u Evropskom parlamentu i sada ima 83 poslanika. Meloni se, međutim, uzdržava kada su u pitanju kadrovska pitanja i zato nijedan Italijan nije predložen za najviše funkcije. Ona bi da njena zemlja dobije važnu poziciju koja tek treba da se formira u Evropskoj komisiji. Meloni bi se dopalo da Italijani dobiju mesto potpredsednika Komisije, koji bi bio zadužen za ekonomiju, industriju i finansije.

Slovački predsednik Peter Pelegrini, koji predstavlja premijera Roberta Fica u Briselu nakon što je teško povređen u pokušaju atentata tokom predizborne kampanje, prošle nedelje još je bio sumnjičav. Zemlje istočne Evrope su poslednjih godina bile nedovoljno zastupljene među najvišim kadrovima. Ni Poljska, ni Rumunija ni Bugarska nisu uzete u obzir, požalio se tako jedan istočnoevropski diplomata EU iza zatvorenih vrata.

Potrebna je jača većina

Da bi Ursulu fon der Lajen Savet predložio za predsednicu Komisije, potrebna joj je saglasnost 20 od 27 država-članica, koje čine 65 odsto stanovništva EU, takozvana ojačana dvostruka većina. Prema izjavama koje su se mogle čuti iz zgrade Saveta, tu većinu bi svakako trebalo da dobije. I spoljnom predstavniku ili predstavnici EU potrebna je takva većina.

Predsednica Parlamenta takođe je deo pregovaračkog paketa, ali je zapravo bira sam Evropski parlament, nezavisno od samita EU i to apsolutnom većinom. Kao i uvek kada je reč o političkim odlukama u EU, sve je povezano sa svim. Tek kada sve četiri funkcije budu jasne, biće objavljen dogovor.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku