Saga o nemačkom atomskom bombarderu
13. januar 2020.Hala u Manhingu, nadomak Minhena, miriše na ulje. Na podu su crvene linije koje posetioci ne smeju da prelaze, iza njih smeju da stupe samo mehaničari. Ovde se istovremeno popravlja po dvadeset nemačkih borbenih aviona tipa Tornado. Održava ih Erbas.
„Svaki Tornado je ovde u proseku 350 dana", kaže nam Katarina Zemler-Šuler, šefica odeljenja koje održava ove avione Bundesvera. Ona priznaje da popravka znači snalaženje – prebacivanje delova aviona sa jednog na drugi. Često nema novih rezervnih delova za avione starije proizvodnje.
Iz jednog poverljivog dokumenta Ministarstva odbrane proizilazi da je to skup sport – troškovi održavanja ovih aviona za prošlu godinu iznose oko 600 miliona evra.
Tornado je maltene oldtajmer. Osamdesetih je bio čudo tehnike, ali je danas, od nekadašnjih 350 komada koji su leteli u farbama Bundesvera, ostalo samo 85 letelica. Ostale su već staro gvožđe.
No nemačka armija mora da barem do 2025. godine zadrži u upotrebi što više Tornada. Jer ovo je jedini avion nemačkog ratnog vazduhoplovstva koji može da nosi i ispali američke nuklearne bombe smeštene u Nemačkoj.
Berlin naime u okviru NATO ima obavezu da održava avione sposobne za atomske udare – baš kao i Italija, Belgija i Holandija, na čijim se teritorijama isto nalaze neke od američkih nuklearnih bombi.
Taktika takozvanog „nuklearnog odvraćanja" je važna za NATO, i zato svaka od ovih zemalja u slučaju nužde mora da ima letelice i pilote sposobne za atomski napad. Svake godine vojna alijansa održava odgovarajuću vežbu.
Javna je tajna da su američke nuklearne bombe u kasarni Bihel, na jugoistoku Nemačke. Navodno ih ima između petnaest i dvadeset. Međutim nemačka Vlada nikada nije javno priznala prisustvo tih bombi – to je državna tajna.
„Hitno je"
Nevolja za Berlin je što još nije ni poručen novi model aviona koji može da nosi atomske bombe. Pri tome bi proizvodnja naslednika Tornada mogla da potraje godinama. Bundesver je pak u cajtnotu.
Tajna je informacija koliko još aviona uopšte može da leti u akcije, ali je jedan vojni pilot rekao za DW da od 45 aviona u njegovoj grupi uglavnom može da leti između osam i dvanaest njih. „Voleli bismo da imamo avion koji stvarno funkcioniše", kaže on. „Hitno je."
No izgleda da Vladi u Berlinu nije toliko hitno. Već dve godine Ministarstvo odbrane ne donosi odluku. Navodno se lome između dva modela koji bi mogli da naslede Tornado – jedan je američki F/A-18 u proizvodnji Boinga, a drugi Erbasov Jurofajter Tajfun. Bundesver već ima 138 Jurofajtera, ali ne takvih koji mogu da nose atomske bombe.
Jurofajter je zajednički proizvod nekoliko evropskih zemalja, među njima i Nemačke. Montira se baš tamo gde se održavaju avioni tipa Tornado, dakle u blizini Minhena. „Mislio sam da je loš vic", seća se mehaničar Tobijas Veber momenta kad je čuo da će Bundesver možda kupiti američke avione. Zašto bi to radili kada na raspolaganju imaju evropski, maltene domaći model?
Nemačka namera da ide u šoping po američko oružje nailazi na nerazumevanje i u Parizu. Tamo mnogo polažu na razvoj novog modela aviona zajedno sa Nemačkom. Taj model, poznat pod akronimom FCAS (Future Combat Air System) trebalo bi da može da se poveže sa bespilotnim letelicama i drugim sistemima. Tehnologija bi najpre trebalo da se razvija i testira na Jurofajterima.
Tek su pod velikim pritiskom Francuske u Berlinu odustali od nabavke bombardera F-35 koji proizvodi američka kompanija Lokhid Martin.
Teško je svima ugoditi
„Dozvolili smo da nas Francuzi ucene", kaže nam jedan demohrišćanski poslanik Bundestaga koji je želeo da ostane anoniman. On smatra, baš kao i nemački generali, da je F-35 bio najbolji izbor jer već poseduje američki sertifikat kao atomski bombarder. Nemačka još mora da se snalazi sa starim Tornadima. „Drugi imaju moderni autobus, a mi poštansku kočiju", dodaje ljutito ovaj političar.
Kako se čuje, glavni razlog što se ipak razmišlja o američkom F/A-18 – koji je ipak skromniji i jeftiniji model od F-35 – jeste što ta letelica ima mogućnost da registruje i napadne neprijateljske radarske sisteme. Jurofajter još nije dovoljno razvijen za tako nešto. Takođe, veruje se da će Amerikanci lakše dati atomsku licencu svom domaćem avionu.
Izgleda da se Vlada u Berlinu uterala u ćorsokak u pokušaju da svima ugodi – vladajućim strankama, armiji, Francuzima, Amerikancima i Erbasu.
Šefica Demohrišćana i ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer trebalo bi narednih sedmica da saopšti odluku tešku deset milijardi evra. Poznavaoci prilika kažu da miriše na kompromis: biće kupljeno 40 F/A-18 kao atomskog bombardera i 40 Jurofajtera za druge zadatke.
Ali ni to nije sigurno. Jer, koalicioni partneri Socijaldemokrate imaju novo rukovodstvo koje je veoma kritično prema činjenici da Nemačka skladišti američke atomske bombe i da ima obavezu da ih upotrebi u slučaju nužde. Moguće da Socijaldemokrate neće ni dozvoliti da se poruče novi avioni.
Sasvim je moguće, kažu neki insajderi, da se sve otegne do sledećih izbora 2021. godine. Onda bi starudije od Tornada možda morale da posluže sve do 2030. godine. U tom slučaju bi samo njihovo održavanje progutalo trinaest milijardi evra – skuplje od kompletno nove flote.