SAD napuštaju sporazum o zaštiti klime?

Angela Merkel ne želi više da gaji iluzije. „Čitava rasprava na temu klime bila je veoma nezadovoljavajuća“, izjavila je ona iznenađujuće konkretno, nakon samita G7 prošlog vikenda u Italiji. „Za sada nema naznaka da li će Sjedinjene Američke Države ostati deo Sporazuma o klimatskim promenama iz Pariza ili neće.“ Američki predsednik Donald Tramp je, nakon sastanka u Italiji, na Tviteru objavio da će tokom ove nedelje doneti odluku u vezi sa zaštitom klime.

Scenario prvi: napuštanje Sporazuma iz Pariza

U suštini radi se o tome da li će administracija Donalda Trampa ostati deo Sporazuma o klimatskim promenama iz Pariza iz decembra 2015. ili ne. Taj sporazum predviđa da države sveta, dobrovoljnim planovima i aktivnostima za klimatske promene, pomognu da se zagrevanje zemlje ograniči na maksimalno dva stepena u proseku, a ako je moguće i manje. S tim su se tada u Parizu složile i SAD, čiji je predsednik u to vreme bio Barak Obama. Deset meseci kasnije, neposredno uoči izbora na kojima je pobedio Donald Tramp, SAD su i ratifikovale taj Sporazum – ironično, u isto vreme kada i Kina , koja je zajedno sa Amerikancima najveći emiter gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Pariski sporazum potpisalo je i ratifikovalo 145 zemalja-članica Ujedinjenih nacija. Specifičnost tog sporazuma jeste to što on prema međunarodnom pravu, obavezuje zemlje da dostave nacionalni plan za klimu. Međutim, on sam po sebi ne predstavlja nacionalni plan. Zbog toga je bilo moguće da vlada Baraka Obame prihvati taj sporazum, a da ne traži dozvolu izuzetno skeptičnog američkog Kongresa.

Tramp zaštitom klime nije impresioniran i on to svima stavlja do znanja. Ako se odluči da okonča američko učešće u Sporazumu, pravila predviđaju da on to može da uradi tek za tri godine, jer je toliko neophodno za objašnjenje izlaska. Pored toga, proces tokom kojeg se odgovora na sva otvorena pitanja, može da potraje još jednu godinu. Drugim rečima: Tramp bi mogao da ostvari pobedu nad Sporazumom samo ako bude ponovo izabran na sledećim izborima.

Scenario drugi: Ostati u Sporazumu i ne raditi ništa

On takođe može jednostavno da ostane u Sporazumu, ali i da ne radi ništa. Ambiciozni plan „Clean power“ njegovog prethodnika, kojim je Obama hteo da smanji emisiju gasova za jednu trećinu do 2030. godine, Tramp je oslabio još u martu. Kao i uvek – dekretom.

Između ostalog, uklonio je granice emisije metana u naftnoj i gasnoj industriji. Stručnjaci navode da time ciljevi plana „Clean power“ više neće biti dostižni. Međutim, ako Tramp jednostavno ostavi SAD u Pariskom sporazumu i sabotira njegove ciljeve, to onda u svojoj domovini ne može da proda kao nešto spektakularno.

Scenario treći: Napustiti Okvirnu konvenciju o klimatskim promenama

Treća varijanta bila bi zaista spektakularna. Tramp bi mogao da otkaže Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. Ta konvencija potpisana je 1992. godine u Riju. Ratifikovale su je skoro sve zemlje-članice UN, njih 195. Ona je postala takoreći osnova za međunarodnu zaštitu klime. Nakon nje 1997. došlo se do Protokola iz Kjota, što je bio prvi međunarodni dokument o zaštiti klime. Zatim je usledio Sporazum iz Pariza. Otkako postoji Okvirna konvencija o klimatskim promenama, svake godine se organizuje konferencija na međunarodnom nivou. Tramp bi mogao da poništi važenje te konvencije u SAD za godinu dana, i tada, Sjedinjene Američke Države ne bi više imale predstavnika u tom telu UN. Taj potez bi do pre samo nekoliko meseci svima bio nezamisliv.

Bivši predsednik SAD, Džordž Buš takođe je dugo blokirao svaki napredak na sastancima o klimatskim promenama, ali je uvek bilo jasno da SAD ostaju za pregovaračkim stolom. Sada je međutim zamislivo da više ni toga ne bude.

Šta god da se dogodi, kancelarka Angela Merkel jasno je stavila do znanje: Karavan za zaštitu klime nastavlja put, ako je neophodno i bez SAD, jednog od najvećih proizvođača gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.