SAD i Severna Koreja: Na nišanu
11. avgust 2017.
Napetosti između Pjongjanga i Vašingtona dostigle su novi nivo. Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je Severnoj Koreji „vatrom i besom kakve svet do sada nije video“. Samo nekoliko sati kasnije reagovalo je rukovodstvo u Pjongjangu pretnjom da će izvršiti preventivni napad na američko ostrvo Guam na Pacifiku. Iz tamošnje američke vojne baze „Anderson“ neprestano poleću bombarderi tipa B-1 koji izvode vojne manevre oko Korejskog poluostrvo. Verbalni rat je u punom jeku i sve je veća opasnost od toga da stanje izmakne kontroli.
Trampovo lupetanje naišlo je u SAD na nerazumevanje. Nije verovatno da će predsednik biti u stanju da svoje reči sprovede u delo, izjavio je republikanski senator Džon Mekejn. „Velike vođe koje poznajem, ne izriču pretnje ako nisu spremne na akciju. Nisam siguran da je predsednik Tramp na to spreman.“ Bivši američki zamenik ministra odbrane Evelin Farkas kaže da mu Trampova ratna retorika zvuči „kao da je izgovara severnokorejski vlastodržac“. A demokratski senator Čak Šumer kaže: „Protiv Severne Koreje moramo da postupamo oštro i promišljeno. Nepromišljena retorika nije dobra strategija za obezbeđivanje bezbednosti za Ameriku.“
Nedostatak strategije
Politika američke vlade prema Severnoj Koreji je od Trampovog preuzimanja funkcije kontradiktorna. Samo pre sedam dana američki ministar spoljnih poslova Reks Tilerson izjavio je da SAD nisu pretnja za Severnu Koreju. Promena vlasti u Pjongjangu nije cilj Vašingtona, rekao je Tilerson. On sada pokušava da smiri strasti: „Amerikanci mogu mirno da spavaju“, rekao je Tilerson u sredu. On kaže da ne veruje da postoji neposredna opasnost.
Reči predsednika impliciraju nešto drugo. „Problematično je to što ne možemo da uočimo strategiju u trenutnom delovanju SAD“, kaže Erik J. Balbah, stručnjak za Severnu Koreju na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. „A upravo bi to zapravo bilo potrebno. SAD govore o strategiji pritiska i angažmana. Trenutno se od tog angažmana de fakto ne može videti ništa.“
Adam Maunt iz Centra za američki progres u razgovoru za britanski list „Gardijan“ kritikuje vladu u Vašingtonu: „Trampova vlada protivreči samoj sebi na svim područjima politike koju vodi prema Severnoj Koreji. Ona i dalje traži jednostavne odgovore tamo gde ih nema.“
To preti da uplaši i partnere, ali i države bez kojih u Severnoj Koreji ne ide ništa. Do sada je međunarodna zajednice na provokacije Severne Koreje reagovala začuđujuće jedinstvo. Pre samo par dana Savet bezbednosti pooštrio je sankcije protiv Pjongjanga – s tim su se složile i zemlje poput Kine i Rusije. „Tramp se kocka sa složenošću, sa kojom je međunarodna zajednica upravo reagovala na pretnje Severne Koreje“, kaže stručnjak za Severnu Koreju Balbah.
Svesna eskalacija
Svojim ispadima Tramp ide na ruku Severnoj Koreji. Jer u strategiju režima u Pjongjangu spada i svesna eskalacija. „Čak i totalitarna zemlja poput Severne Koreje mora, s obzirom na katastrofalno socijalno i ekonomsko stanje njenog stanovništva, mora da dâ legitimaciju skupom i zahtevnom programu poput ovog nuklearnog“, kaže Balbah. S tim ciljem se, kako kaže Balbah, svesno izazvane pretnje koriste kako bi se legitimisala nastojanja da se dođe u posed nukelarnog oružja.
Spoljnopolitički, nuklearni program je za režim Kima Džonga Una neka vrsta životnog osiguranja. Dugo vremena su Sovjetski savez i Kina bile sile-zaštitnice sile male Severne Koreje. Ipak, u međuvremenu je čak i dugogodišnji saveznik Pjongjanga – Kina – ljuta zbog svog malog suseda. Izrazito je neverovatno da bi Peking danas na strani Severne Koreje vodio rat protiv SAD. Za Pjongjang to znači: okružen je vojno i ekonomski nadmoćnim državama i mora sam da se pobrine za sopstvenu bezbednost. Zato je sredstvo koje preostaje: nuklearna pretnja. Atomski i raketni testovi nisu samo provokacija, već i sredstvo u rukama vojske koje podrazumeva da bi to oružje u slučaju nužde moglo da bude i iskorišćeno. Poruka koja se iz toga može pročitati glasi: čak i ako nas uništite i vaša šteta će biti znatna.
Proces koji bi trebalo da sačuva obraz
Ipak, može li se severnokorejsko pitanje rešiti diplomatskim putem? Dva skoro nepomirljiva stava stoje jedan nasuprot drugom: za Severnu Koreju je nuklearni program jedan od glavnih stubova njene politike – kako spoljne, tako i unutrašnje. Istovremeno, SAD takav program ne žele da trpe. „Izlaz iz te situacije vodi samo preko procesa koji čuva obraz obema stranama“, kaže Erik J. Balbah i dodaje da je to moguće jedino preko postupnog procesa. „Postoji samo jedna situacija u kojoj bi Severna Koreja bila spremna na to da odustane od svog nuklearnog oružja. S tim ciljem, ona mora da na drugom nivou postigne politički uspeh i ukloni razloge za nuklearno naoružanje: to znači da mora da postoji bezbednosna garancija SAD, dakle pakt o nenapadanju.“ Ali za takvo postupno rešenje preduslov je poverenje, a s obzirom na retoriku na obe strane – njega je teško uspostaviti.