„SAD i Rusija moraju da se razoružaju“

DW: SAD i Rusija poseduju najveći deo nuklearnog oružja na svetu. Dvojica predsednika sastali su se u Ženevi. Šta očekujete od njih?

Beatris Fin: Odnosi dveju zemalja konstantno su se pogoršavali tokom poslednjih deset godina. Videli smo da se povlače iz bilateralnih ugovora o naoružanju i da modernizuju svoje arsenale. Zato se nadam da će obojica prepoznati veliku pretnju i složiti se da rade na razoružanju, kontroli naoružanja i novom ugovoru START (o smanjenju strateškog nuklearnog oružja, prim.red).

-pročitajte još: Bajden i Putin razgovaraju, ali se ne slažu

Između dve države nije ostalo mnogo ugovora koji bi regulisali razoružanje ili kontrolu naoružanja nakon raskida Sporazuma o oružju srednjeg dometa i kontrolnim letovima. Šta bi bilo neophodno?

Prvog januara ove godine na snagu je stupio globalni Ugovor Ujedinjenih nacija o ukidanju nuklearnog oružja, ali ni Sjedinjene Države ni Rusija još nisu pristupile tom ugovoru. Nadam se da će obe zemlje susret u Ženevi moći da iskoriste kao podsticaj kako bi učinile ono što ostatak sveta želi: smanjenje nuklearnog naoružanja. To počinje smanjivanjem arsenala dveju država i smanjenjem važnosti tog oružja u njihovim vojnim doktrinama.

Verujete li da nova vlada Džozefa Bajdena zaista želi da se na tom polju angažuje?

Mislim da postoji volja. Neposredno nakon što je predsednik Bajden stupio na dužnost, on je produžio je rok trajanja novog sporazuma START o interkontinentalnom naoružanju. Bilo je vrlo pozitivno što je to uradio tako brzo. To znači da obe strane sada imaju četiri godine za pregovore o novim sporazumima. Produženje statusa kvo, koje bi nas dovelo u veoma rizičnu situaciju, nije nam potrebno. Potrebno je više smanjenja, jer je toliko toga u pitanju. Ugrožena je globalna bezbednost.

Nadam se da su se dvojica lidera u Ženevi približili, ne kako bi postigli konkretne sporazume, već kako bi odredili smernice za naredne četiri godine. Novi ugovor START, koji je potpisan 2010. godine, bi istekao. On je zapravo trebalo da dovede do smanjenja nuklearnog naoružanja, što nije pošlo za rukom. Dakle, sada živimo s ukradenim vremenom, da tako kažem. I moramo da požurimo, jer niko ne zna šta će doći nakon Putina ili šta će doći nakon Bajdena. Sada nam je potreban sporazum o razoružanju kako bismo smanjili rizik.

Kako izgleda situacija na ruskoj strani? Kakav bi razlog imao Vladimir Putin da se angažuje na razoružanju?

Postojeća trka u nuklearnom naoružanju izuzetno je rizična. Svaka upotreba nuklearnog oružja imala bi katastrofalne humanitarne posledice. Rusija nema kapacitet da se nosi s posledicama nuklearnog rata. Ne postoji zdravstveni sistem na svetu koji se može da se nosi s takvom katastrofom. Više nuklearnog oružja samo će povećati nesigurnost. Zato Rusija takođe ima razloga da smanji količinu tog oružja i stvori bezbedniji svet.

Zar dvojica predsednika ne bi trebalo da se pozabave i drugim nuklearnim silama? Druge države, poput Severne Koreje, Kine, Indije, Pakistana, Izraela i Irana, teže ili već imaju nuklearno naoružanje.

Uočavamo zabrinjavajući trend. Kina, ali i Velika Britanija, povećavaju broj svojih nuklearnih bojevih glava za 40 odsto. Uprkos tome, ostaje činjenica da Rusija i Sjedinjene Države imaju 90 odsto svetskog arsenala. One moraju da preuzmu vođstvo. Ako žele da drugi dođu za pregovarački stol, one moraju da započnu.

Beatris Fin (39) je direktorka „Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja“ (ICAN), koja mobiliše civilno društvo širom sveta protiv nuklearnog naoružanja. Ta švedska pravnica je u ime ICAN 2017. primila Nobelovu nagradu za mir.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu