Možda su tržišta nekada zaista pametnija od onih koji to prate. Na dan kada su pregovarači SAD i Kine u Beloj kući manje-više svečano proslavili prvi dogovor u trgovinskom ratu koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp, na berzama se slegalo ramenima – u Hongkongu i Šangaju, u Frankfurtu na Majni. U Aziji je došlo do manjih padova indeksa akcija, ali i kod nemačkog indeksa DAX. Oduševljeno odobravanje ipak izgleda drugačije.
Bilans koji Tramp i njegovi pregovarači svode deluje impresivno: Kina će kupovati znatno više američke robe – govori se o povećanju u iznosu od 100 milijardi dolara godišnje. Kina se obavezuje da će štititi prava intelektualne svojine američkih kompanija i u transferu tehnologija. Osim toga, Kina ima u planu povećanje kupovine američkih agrarnih dobara, na čemu će američki farmeri Trampu biti zahvalni.
Još nije jasno šta će proisteći iz dogovora
Kineska strana je naime već početkom nedelje objavila brojke koje potkrepljuju „dogovor broj jedan“ u najverovatnije dugačkom trgovinskom konfliktu: pad izvoza u SAD i istorijski slab trgovinski rast širom sveta. Za kineske standarde privredni rast od nešto više od šest procenata je slab, a bez jakog privrednog rasta nema ni političke sigurnosti u carstvu Komunističke partije... Možda je ipak sve tako jednostavno.
Činjenica je pak da još nije jasno šta će proisteći iz tih dogovora. Tramp je nepredvidljiv vladar i on kineskom vlastodršcu ni u snu neće dati sve karte iz ruke. A cilj ovog drugog je da se u privrednom i političkom smislu širi koristeći se bukvalno svim sredstvima. Cilj je da u digitalnom svetu ostane broj jedan – ali i da ostane na vlasti. Dakle, ovaj takozvani dil pokazuje sve simptome problema koje bi trebalo da reši.
Belzebub Tramp – to je već odavno njegov zaštitni znak – pokazuje demonstrativno nepoverenje prema multilateralnim, međunarodnim sporazumima – osim ako on i samo on ne diktira pravila. Instrument sankcija postao je jeftina poluga: ako nećeš milom, hoćeš silom. Nemački ekonomista Gabrijel Felbermajr o dogovoru iz Vašingtona govori sledeće: to je „bilateralni nonsens u multilateralnom svetu“. Teško da bi se moglo bolje opisati.
Direktan atak na globalna pravila
Za trgovinske konflikte koji se sada „regulišu“ u Beloj kući, nekada su postojali arbitražni mehanizmi, pre svih Svetska trgovinska organizacija (STO). Doduše i tu postoje određeni problemi, ali Tramp je i u ovom slučaju udario žestoko i takoreći zalupio vrata.
Ekonomisti znaju da države koje su se dogovorile oko opštih pravila shvataju da im se to debelo isplati. Institut za svetsku privredu iz nemačkog Kila je, zajedno sa drugima, izračunao efekat: dobit za 180 zemalja članica STO iznosi oko 855 milijardi američkih dolara godišnje. Kao rezultat toga tu je prosečan rast proizvodnje po državi-članici u visini 4,5 procenata.
Trgovinski rat američkog predsednika direktan je atak na takva postignuća, bez obzira na to šta se u Beloj kući dogovorilo. Naime, šanse za multilateralna rešenja problema će tako biti manje, a nikako veće. Ono što iz toga proizilazi može se videti na kineskom spoljnotrgovinskom bilansu, isto kao i u Iraku i Iranu ili Brazilu, ali i u Mađarskoj ili Poljskoj.
„Amerika na prvom mestu“ uništava ono što je postignuto na međunarodnom nivou, ono sa čime bi zaista trebalo da se rešavaju odlučujući, globalni problemi – a istovremeno donosi (možda) 40 milijardi više obrta za američke farmere. To su inače oni koji su Trampu potrebni da bi bio ponovo izabran. Možda je zaista sve tako jednostavno.