SAD: Hrvati za Bajdena, Srbi za Trampa?
3. novembar 2020.
Stiv Rukavina ne sumnja ko će odneti pobedu i ko će za to biti najzaslužniji. „Veća izlaznost među Afroamerikancima i kod mladih pomoći će Džou Bajdenu da izađe kao pobednik. Ne treba zaboraviti ni starije birače, kao ni žene iz predgrađa. To su dve podgrupe birača koje će kandidatu Demokrata dati mnogo više glasova nego što je to bio slučaj 2016“, zaključuje Rukavina.
-pročitajte još: Izbori u SAD: 5 ključnih pitanja
Uveren u pobedu
Stiv Rukavina je optimista, drugo mu i ne preostaje. Šok iz 2016. kada je protivno svim predviđanjima pobedio autsajder Donald Tramp ostavio je traga. Rukavina je predstavnik na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji koja se održava svake četiri godine i na kojoj Demokratska stranka bira svog predsedničkog kandidata. Osim toga, on obavlja i funkciju predsednika Nacionalne federacije Amerikanaca hrvatskog porekla.
Uveren u pobedu Bajdena, jer smatra da su u poslednje četiri godine čak i mnogi predstavnici Republikanske stranke, poput Džona Kasiča uvideli kakvu štetu je Tramp naneo demokratiji. Kasič je čak građanima u Ohaju preporučio da glasaju za Bajdena.
Sprečiti glasanje
Ali ima ih i koji nisu tako sigurni u Bajdenovu pobedu kao Rukavina. Mladen Turk, profesor istorije religije na Univerzitetu u Elmharstu, u blizini Čikaga, uprkos ispitivanjima koja idu u korist Bajdena gaji određenu dozu skepse. „Trenutno nisam uveren da će Bajde da pobedi. To mišljenje se ne bazira na pretpostavci da većina ljudi u SAD ne bi podržavala Bajdena, nego na tome da je pokret Republikanaca za oduzimanje i potiskivanje prava glasa izuzetno efikasan“, smatra Turk. To se posebno oseća u saveznim državama u kojima još nije sigurna većina nekog od dva kandidata.
-pročitajte još: Zašto Nemačka želi da pobedi Bajden?
Najsvežiji primer je i oštra borba Republikanaca i Trampa protiv glasanja pismima. U najnovijim javnim istupima Tramp je u nekoliko navrata dovodio u pitanje legalnost tih glasova. Republikanci su u Teksasu pokušali da zaustave i „drajv-in“ glasanja – dakle sve one oblike glasanja kojima se okreću oni građani SAD koji strahuju od korona-virusa. A takvih je većina na strani Demokrata. Trampovi sledbenici, što su pokazali i poslednji predizborni skupovi, očigledno se ne boje virusa.
Razlike između bogatih i siromašnih postale još veće
Osim toga, tu je i mnogo Amerikanaca koji su zaista uvereni da je Tramp dobar predsednik. „Ako ste bogati, onda vas je Trampova admistracija učinila još bogatijim. Siromašni, a pri tom mislim na one koji zarađuju manje od 25.000 dolara godišnje, toliko su okupirani pukim preživljavanjem, da se uopšte i ne interesuju za politiku. Oni su toliko obespravljeni da su potpuno izgubili poverenje u politički sistem“, zaključuje Turk.
On je isto tako uveren da su se SAD u poslednje četri godine toliko promenile, da će biti teško vratiti se na staro. „Promene i temeljne reforme biće moguće samo ako Demokratska stranka osvoji i predsedničku funkciju, i većinu u Senatu“, kaže Turk.
Postavlja se pitanje zašto onda Demokratska stranka nije u predsedničku trku uputila političara koji se naintenzivnije bavio socijalnom nejednakošću u SAD, Bernija Sandersa. „Berni Sanders je prihvatljiv većini članova Demokratske stranke, ali mnogi nezavisni birači ne bi glasali za njega. Zato je Džo Bajden prihvatljiviji onima koji nikada ne bi glasali za Sandersa“, kaže Rukavina.
Saradnja Trampa i evangelikalaca
Možda takva taktika Demokrata, koja pre četiri godine nije urodila plodom, ove godine bude uspešna? Prema poslednjim ispitivanjima – koja se, kako uveravaju demoksopski instituti, baziraju na drugačijoj metodologiji nego ona pre četiri godine koja su bile potpuno pogrešne – Bajden vodi u svim tzv. swing states, dakle saveznim državama koje se od izbora do izbora „njišu“ od stranke do stranke. Bajden bi čak mogao da osvoji i republikansko utvrđenje, Teksas, gde Tramp vodi sam s jednim procentom. Pobeda u Teksasu Bajdenu bi donela gotovo sigurnu pobedu.
-pročitajte još: Brisel priželjkuje Bajdena
Odgovor na pitanje koje mnogi, i to ne samo u ostatku sveta, postavljaju u protekle četiri godine glasi: kako je moguće da je Donald Tramp došao na čelo „najstarije demokratije na svetu“? Jer taj predsednik toliko odudara i od klasičnih kandidata Republikanaca da je čudo da dobija podršku i verski moćnih grupacija poput evangelikalaca.
Ali to čudi samo na prvi pogled. „Verske grupe koje podržavaju Trampa razlikuju njegovo ponašanje od njegovih političkih dela. Glavna tema u tom političkom bloku abortus. Tramp je uspeo da uveri te glasače da je on protiv abortusa, a toj grupi je to dovoljno“, kaže Turk koji se u svom naučnom radu najviše posvetio odnosu nauke i vere.
Uloga Ričarda Grenela
Abortus bi, prema njegovom mišljenju, mogao da odigra ulogu i među biračima hrvatskih korena. „Mislim da bi Hrvati mogli da podrže Trampa zato što misle da je on dobar za privredu i male preduzetnike kojih među Hrvatima ovde ima mnogo, ali i zbog njegove podrške zabrani abortusa“, smatra Turk.
Rukavina naprotiv smatra da većina birača hrvatskih korena pripada drugoj, trećoj, pa i četvrtoj generaciji useljenika, pa da zato nisu vezani za tradicionalna pitanja kao možda njihovi sunarodnici u domovini ili oni koji su se nedavno doselili u SAD.
Ali on je uveren da će građani SAD srpskog porekla ostati verni Trampu. „Mnogi Srbi 2016. nisu glasali za Hilari Kliton, jer su nju i njenog supruga Bila povezivali s bombardovanjem Srbije“, smatra Rukavina. To je ostalo. Osim toga, kako kaže, Ričard Grenel, specijalni izaslanik Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine, i koji se smatra najzaslužnijim za nedavno sklapanje ekonomskog sporazuma Srbije i Kosova, je na turneji podrške svom šefu. „Grenel sada putuje okolo, sreće se s Amerikancima srpskog porekla i uverava ih da glasaju za Trampa“, kaže Rukavina.
I Turk i Rukavinam se nadaju da će se dolaskom Bajdena na vlast normalizovati odnosi sa Evropom. Ali trenutno između njih i Starog kontinenta postoji veća barijera – zvana korona-virus.