Sa Erdoganom samo oštro - i ponizno

„Turski neoosmanizam", piše dnevnik Zidojče cajtung, „danas nije više samo misaona konstrukcija kojom Turska kao ostatak osmanskog carstva želi da umanji traumu nastalu zbog gubljenja značaja. Predsednik Redžep Tajip Erdogan stavlja svet pred svršen čin. Turski tenkovi i vojnici su umarširali na sever Sirije. U Iraku, Ankara protivno volji centralne vlade u Bagdadu ima logor za obuku boraca protiv IS. Erdogan ne može da dočeka da pošalje svoje vojnike i u bitku za Mosul koji je pod okupacijom IS. Njemu nije toliko važno da oslobodi gradove i ljude od zla, već želi da učestvuje u razgovorima o uređenju Iraka posle vladavine terora."

„Erdogan je u svakom pogledu prekoračio granicu. To se završilo tako što je on otvoreno doveo u pitanje Ugovor iz Lozane iz 1923, kojim su utvrđene sadašnje granice Turske – koja tada nije uspela da ostvari svoje pretenzije na Mosul. Atina je tom prilikom podsetila da se neka ostrva koja pripadaju Grčkoj nalaze u neposrednoj blizini Turske. Da li će Erdogan samodržac uskoro postati Erdogan osvajač?"

„Do toga ne bi trebalo da dođe. Drugi će Erdoganu brzo pokazati njegove granice, ako sam ne bude hteo da ih prizna. Uznemirujuća je i njegova promena spoljnopolitičkog kursa. Kada bismo se – poput Erdogana – vratili u osnivačke godine Turske, naišli bismo na jedan stari spoljnpolitički kredo, koji nikako nije primeren današnjoj situaciji. Mir kod kuće – mir u svetu. On počiva na određenoj nezavisnosti i dobrodušnoj uzdržanosti. Erdoganov novi kredo se nadovezuje na nezavisnost, ali u njemu više nema uzdržanosti: Imamo problem sa terorizmom? Nećemo čekati da nas napadnu. Drugim rečima: Erdogan u slučaju dvojbe - sam protiv ostatka sveta", piše Zidojče cajtung.

Tabloid Bild prenosi da je zbog „Erdoganove pohlepe na moć pala vrednost turske valute. Turska lira je u odnosu na dolar izgubila 0,9 procenata vrednosti. Prema stručnjacima sa berze, pad vrednosti je posledica planova turske vlade da pretvori državu u prezidijalnu republiku. Erdogan bi tako dobio dalekosežna izvršna ovlašćenja [...] Turski premijer Binali Jildirim najavio je da će stvoriti pravni temelj za tu situaciju koja je, kaže, faktički već na snazi."

Dnevnik Handelsblat konstatuje da „Turska vanredno stanje proglašava za standard. vanredno stanje je ponovo produženo. Odgovarajući dekreti su prvobitno trebalo da olakšaju borbu protiv pučista i Gulenovog pokreta. Erdogan sada ćeli da ih iskoristi za druge ciljeve [...] Pučisti su hteli da svrgnu Erdogana – a umesto toga su mu obezbedili neograničenu moć. Otkako je vanredno stanje stupilo na snagu 21. jula, predsednik može da vlada uz pomoć državnog dekreta. Ukazi o vanrednom stanju je trebalo najpre da služe u borbi protiv pokreta propovednika Fetulaha Gulena koji živi u SAD, a kojeg Erdogan optužuje da je organizovao puč. Ali, vanredne mere su to prevazišla – pored Gulenovog pokreta, na nišanu su se našle pre svega kurdske grupe."

Internet-portal Telepolis objavio je tekst levičarske poslanice Bundestaga Sevim Dagdelen pod naslovom: „Ponizno držanje nemačke vlade pred Erdoganom", o „ekonomskoj osovini Berlin-Ankara": „Kada šef poslaničkog kluba CDU/CSU Folker Kauder počne da brani kancelarku i njeno ublažavanje čitave situacije, tu odlučujuću ulogu imaju kako dil oko izbeglica sa šest milijardi evra obećanih Erdoganu i ukidanjem viza, tako i geopolitički interesi turske u okviru partnerstva u NATO. No i tesni ekonomski odnosi dve zemlje kao i značaj Turske za nemačko tržište i izvoz predstavljaju bitne razloge za ponizno držanje nemačke vlade."