Ruske rakete nadomak Japana
19. decembar 2020.
Početkom decembra Rusija je na Dalekom istoku postavila najmoderniji sistem protivraketne odbrane. Baterija na Kurilskom ostrvu Iturup je sada spremna za dejstvo, izvestila je televizija „Zvezda“ ruskog Ministarstva odbrane.
Ruska poruka je iznenadila japansku vladu. U oktobru je Moskva govorila o izgradnji samo kao o delu manevra. Tokio je taj korak odmah ocenio kao „neprihvatljiv“.
Stacioniranje može da ima dalekosežne posledice. Odbrambenu liniju Rusija pomera prema Pacifiku, ka SAD i njihovom savezniku Japanu, direktno pred japansku teritoriju i američke vojne baze koje se tamo nalaze.
Mobilno odbrambeno oružje sa oznakom S-300V4 ispaljuje rakete brzine koja probija zvučni zid i istovremeno može da pogodi 24 cilja na udaljenosti do 400 i na visini do 37 kilometara. U dometu je, teoretski, praktično celo japansko ostrvo Hokaido.
Bezuspešna japanska inicijativa
Stacioniranje na Iturupu je dokaz da Rusija to ostrvo želi da zadrži i da ga koristi u vojne svrhe. Time se završavaju nade Japana da će sa Rusijom postići dogovor u vezi sa Kurilskim arhipelagom.
Tokom sedam godina bivši premijer Šinzo Abe je više od dvadeset puta vodio pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kako bi se okončao teritorijalni spor u vezi sa četiri Kurilska ostrva, severno od Hokaida.
Sovjetski Savez je ta ostrva zauzeo u završnoj fazi Drugog svetskog rata. Zapadni partneri bili su iznenađeni Abeovom pregovaračkom ofanzivom. Ali on je nastojao da postigne rešenje za Kurilska ostrva i tako oslobodi put za mirovni ugovor, kako bi se ispod Drugog svetskog rata podvukla poslednja crta.
Njegov naslednik Jošihide Suga je u septembru istakao da želi da dovrši pregovore. Iz tog sna Japan se sada naglo probudio.
„Stacioniranje znači da je propao Abeov kurs, prijateljski naklonjen Rusiji“, smatra Sebastian Maslov, nemački stručnjak za Japan. To znači ponovo zaoštravanje frontova. „Skori mirovni sporazum između dve zemlje je sada malo verovatan“, kaže Maslov koji predaje na Univerzitetu u japanskom Sendaju.
Ipak najnovija dešavanje ne bi trebalo da budu veliko iznenađenje za Japan, jer ona su se već dugo vremena nazirala.
Na ostrvima Iturup i Kunašir se već nekoliko godina nalazi 3.500 ruskih vojnika. Od marta 2018. na civilnom aerodromu u Iturupu nalaze se i dva borbena aviona Suhoj Su-35S. Uz to Rusija je na ostrvo dopremila i rakete kratkog dometa, radarske stanice, dronove i artiljerijsku jedinicu. Navodno je bilo planirano čak i prebacivanje tenkova tipa T-72B3 na Iturup.
Trajni zahtev Rusije vezan za Kurilska ostrva u avgustu 2019. godine je potvrdio tadašnji premijer Dmitrij Medvedev zvaničnom posetom Iturupu.
Iluzije koje su dugo trajale
I pored toga Japan je i gajio nade da je dogovor moguć. Na sastanku početkom prošle godine, Abe i Putin su dogovorili da se pregovori ubrzaju. Kao osnova je trebalo da posluži zajedničko saopštenje iz 1956. godine.
Sovjetski Savez je tada obećao da će vratiti dva ostrva koja se direktno graniče sa Japanom, Habomai i Šikotan. Pitanje preostala dva ostrva je trebalo da se reši mirovnim sporazumom. Abe je očigledno bio zadovoljan povratkom dva mala ostrva i zajedničkom upravom nad preostala dva.
Još tada su posmatrači sumnjali da će Putin ikada odustati od ruske teritorije. Takav korak bi mogao da bude protumačen kao znak slabosti.
Ali Rusija na Kurilska ostrva pre svega gleda u okviru odbrambene strategije na pacifičkoj strani, nasuprot SAD. Moskva želi da drži na distanci američke pomorske snage, koje su se često približavale ruskoj obali. Na kraju krajeva, bezbednosni savez Japana i SAD je stajao na putu sporazumu oko Kurilskih ostrva.
Rusija je takođe strahovala da će američke rakete srednjeg dometa biti smeštene u Japanu, nakon što su SAD dopustile da ugovor o zabrani tog oružja istekne u avgustu prošle godine.
Ruski prodor u vakuum moći
Pored izgradnje vojnog uporišta na Kurilima, Moskva planira da do 2027. godine pojača pacifičku flotu sa sedamdeset novih vojnih brodova. Samo ove godine je u upotrebu pušteno petnaest brodova. „Rusija pridaje veći značaj geostrateškom prisustvu u azijsko-pacifičkom regionu“, objašnjava Maslov. Pri tom Rusija koristi i vakuum koji su SAD pod Trampom tamo ostavile.
Japanska vlada strahuje od povezivanja Rusije i Kine na Pacifiku i za te strahove postoje opravdani razlozi: krajem oktobra predsednik Putin je saopštio da je „sasvim moguća“ vojna alijansa sa Kinom.
Još pre osam godina Moskva i Peking su počeli sa zajedničkim vojnim vežbama u Japanskom, Istočnokineskom i Žutom moru. Pre dve godine stotine tenkova i hiljade vojnika iz Kine u istočnom Sibiru se priključilo najvećoj ruskoj vojnoj vežbi od završetka Drugog svetskog rata.
U julu prošle godine po prvi put su nad Japanskim morem zajedno patrolirali kineski i ruski bombarderi, nakon čega je Južna Koreja ispalila stotine hitaca upozorenja.
Geostrateški šahovski potezi Moskve mogli bi da utiču na diskusiju o sopstvenom sistemu protivraketne odbrane u Japanu. Ove godine za vreme mandata premijera Abea, Japan je odustao od odbrambenog sistema Egida i sada planira da kupi odbrambene baterije za pomorske snage.
Sebastijan Maslov je uveren da će budući predsednik SAD Džozef Bajden ubrzo sa zvaničnicima iz Tokija razgovarati o budućnosti japansko-američke alijanse. U tim razgovorima će pitanje Kurilskih ostrva biti na važnijem mestu nego do sada.