Ruska politika bez racionalnog proračuna

DW: Gospodine Samorukov, šta Rusija zaista želi na Zapadnom Balkanu i gde se taj region nalazi na spisku prioriteta spoljne politike Kremlja?

Maksim Samorukov: Zapadni Balkan je od marginalnog značaja za rusku ekonomiju i za njene bezbednosne interese. U odnosu na Kinu, post-sovjetski prostor ili Bliski istok, Zapadni Balkan nije među prioritetima ruske spoljne politike, pogotovo sada kada Moskva pokušava da svoje međunarodne veze preusmeri sa Evrope na Aziju. Rusija je, međutim, i dalje zainteresovana za taj region kao tranzitno područje za njene energetske projekte, a želi takođe i da iskoristi sopstvenu popularnost u određenim delovima balkanskih društava kako bi proširila svoj međunarodni uticaj, sprečila dalje širenje NATO i Evropi pokazala da je u stanju da izazove probleme u EU, a sve to kao odgovor na aktivnosti Unije u post-sovjetskim zemljama.

- pročitajte još: Centar u Nišu izaziva požare

Kako biste u skladu s tim definisali moskovsku politiku, s obzirom na to da je njeno ekonomsko prisustvo sada marginalizovano, a da se ono što ona politički nudi svodi samo na kritiku zapadnih vrednosti i liberalizma?

Osnovna poruka koju Moskva svojom balkanskom politikom želi da pošalje upućena je Evropi i ona glasi: ako želite da mi u vašem susedstvu budemo konstruktivni, buditi onda i vi mnogo oprezniji u našem susedstvu. Poenta Kremlja je sledeća: sve dok EU odbija da prizna specijalne interese Moskve u zemljama kao što su Ukrajina, Belorusija i Moldavija, Rusija će reagovati na taj način i pružaće podršku Miloradu Dodiku, makedonskim nacionalistima, crnogorskim Srbima i drugim političkim snagama koje ometaju realizaciju vizije EU o konačnom rešavanju sukoba na Balkanu. Takav pristup Zapadnom Balkanu zaista ne donosi mnogo, ali ta ruska zabluda se i ne bazira na racionalnim proračunima. Ona više ima veze s osećajem da ih Zapad nepravedno tretira, što i dalje povezuje velike delove Rusije i balkanske političke elite.

Na čemu Rusija gradi svoju politiku: na lokalnim akterima ili na sopstvenom uticaju baziranom na onim strukturama društva koje su razočarane dugim čekanjem na ulazak u Evropsku uniju?

Ruska politika na Balkanu nosi sa sobom veoma malo direktnih troškova za Moskvu. Većinu posla obavljaju lokalni akteri koji rade za svoje interese, a koji su često kompatibilni sa ruskim. Moskva nema nekakvu veliku strategiju za Zapadni Balkan i ne namerava da bilo koju zemlju iz tog regiona izvlači van evropske orbite. Rusija će biti zadovoljna ako uspori integraciju Zapadnog Balkana u NATO, pokazujući ujedno time da se njen uticaj prostire daleko van granica bivšeg Sovjetskog Saveza. S obzirom na brojne unutrašnje probleme na Balkanu, nizak kvalitet tamošnjih lokalnih političkih elita i dugogodišnji nemar Zapada kada je reč o regionu, Rusiji i nije potrebno mnogo napora da taj zadatak obavi. Situacija bi međutim sada mogla da se promeni, jer su EU i NATO postali aktivniji u regionu.

- pročitajte još: Vučić mora da odagna strahove EU

Kakve bezbednosne garancije Rusija može da pruži zemljama Zapadnog Balkana koje bi bile efikasnije od onih koje nudi evropski projekat?

Ruski vojni kapaciteti već su preopterećeni brojnim obavezama u post-sovjetskim državama, na Bliskom istoku i generalnom modernizacijom njenih oružanih snaga. Moskva dakle nije preterano zainteresovana da preuzima još i bezbednosne probleme Zapadnog Balkana. Pored toga, Rusija smatra da su aktuelni sukobi na Balkanu direktan rezultat lošeg upravljanja Zapada procesom raspada Jugoslavije. Prema Moskvi, Zapadni Balkan je u sferi uticaja Evropske unije i tamošnji sukobi rezultat su grešaka EU, pa je zato neophodno da Unija to i raščisti.

Ako je interes Moskve za rešavanje bezbednosnih problem tako mali, zašto onda ona povećava prodaju oružja i borbenih aviona Srbiji? Da li je to korak ka pacifikaciji regiona ili početku lokalne trke o naoružavanju?

Transfer ruskih borbenih aviona i druge vojne opreme u Srbiju nema veze s regionalnim vojnom ravnotežom, niti sa poslovnim interesima Rusije. To je simboličan gest koji za dve strane ima čisto političku vrednost. Srbija će morati da potroši milione evra za modernizaciju te opreme kako bi je učinila sposobnom za korišćenje i integrisala je u svoje oružane snage. Ali ti troškovi i nisu važni, jer je za rukovodstvo Srbije glavni cilj bio da se pokažu kao pravi srpski nacionalisti i patriote, i kako vode raznoliku spoljnu politiku. A ni Rusija neće od toga zaraditi bogatstvo, jer se većina opreme donira ili prodaje s velikim popustom. Interes Moskve jeste da pokaže da i dalje postoji velika potražnja za njenom vojnu opremu u različitim delovima sveta, uključujući i Evropu, a i da međunarodni uticaj Rusije nije ograničen samo na post-sovjetski prostor.

- pročitajte još: „Najverniji vazal Rusa na Balkanu je Srbija“

Robna razmena Rusije sa Zapadnim Balkanom je mala. Zašto se Rusija ne uključuje više u investicije u infrastrukturu, zašto ne daje zajmove, ne učestvuje u obrazovnoj razmeni ili naučnim projektima? Da li ona nema šta da ponudi ili nema interes da ulaže?

Moskva nikada nije bila dobra za takve humanitarne projekte, čak ni sa zemljama koje su joj bliže, kao što su Belorusija i Ukrajina, gde je bilo velikih mogućnosti za ruske obrazovne, kulturne i druge slične aktivnosti. Moskva uvek preferira pristup od vrha na dole. To je delimično zbog nedostatka odgovarajuće ekspertize u ruskom državnom aparatu, a delom zbog opšteg nepoverenja koje vlada u Kremlju za bilo kakve inicijative, zbog njegove opsednutosti kontrolom. Ruska ideja o međunarodnoj saradnji svodi se na to da dvojica lidera redovno održavaju sastanke i objavljuju nekakve velike aranžmane – otpis duga vrednog milijarde, prodaja vojne opreme ili prirodnog gasa po mnogo nižim cenama ili zajednički energetski projekat vredan više milijardi dolara. A nekakav precizan rad niskog profila u socijalnim i humanitarnim područjima – to je za Moskvu suviše sitno da bi bilo vredno pažnje.

Makim Samorukov je zamenik glavnog i odgovornog urednika internet-portala carnegie.ru pri Karnegijevom centru u Moskvi. Stručnjak je za rusku spoljnu politiku i proučava odnose Rusije sa istočnom Evropom i Balkanom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android