Rusija želi svoj sopstveni internet
18. januar 2018.
Zatvorske kazne za postove na društvenim mrežama, zabrana VPN-usluga ili povećana količina podatak koji se čuvaju – to su samo neki od znakova sve manje slobode na internetu u Rusiji. Najnoviji planovi idu i korak dalje. Prema izveštaju internet-portala RBK, predsednik Rusije Vladimir Putin krajem 2017. godine izdao je nalog svojoj vladi da do avgusta 2018. sa državama koje su deo BRIKS-a (Rusija, Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), pregovara o posebnom rut-serveru za tzv. domenski sistem imena (Domain Name System ili DNS). Rut-serveri stavljaju na raspolaganje informacije širom sveta i povezuju internet-adrese sa serverima, a sadržaji se odatle šire dalje. Sa sopstvenim rut-serverom Rusija bi mogla da stvori neku vrstu sopstvenog interneta, ocenjuju stručnjaci.
- pročitajte još: Mediji kao „strani agenti“
Razlog za tako nešto, kako se može čuti u Moskvi, jeste „dominacija SAD i nekih zemalja-članica EU po pitanju regulisanja interneta“. Rusija u tome vidi „ozbiljnu opasnost“ za svoju bezbednost, citira RBK iz zapisnika sa sednice ruskog Saveta za bezbednost. Sopstveni rut-server trebalo bi da Rusiju učini nezavisnom od organa za kontrolu kao što je ICANN (International Corporation for Assigned Names and Numbers) i pruži joj zaštitu „u slučaju pada interneta ili ciljane akcije“.
Putin vidi internet kao instrument u rukama CIA
Nakon sukoba sa Zapadom koji je započeo aneksijom Krima 2014. godine, čini se da je iz pozicije Moskve porasla opasnost od sukoba u kiber-prostoru. Rusija je testirala svoj internet i pronašla njegove slabe tačke. „Mi smo suviše velika država i ekonomija da bismo živeli s tom opasnošću“, izjavio je za RBK Igor Štšegolev, Putinov savetnik i bivši ministar za komunikacije. Kao primer, naveo je Severnu Koreju i Siriju, gde je internet na nekoliko dana „pao“. Sumnja se da je iza tog pada, što se u Severnoj Koreji dogodilo u decembru 2014. godine, kriju SAD. Vašington se u vezi tih navoda tada nije izjasnio.
Cilj Moskve nije da se internet protok kompletno zatvori, objašnjava Štšegolev. Želi se da se održi funkcionalnost interneta u državi u slučaju „spoljnog uticaja“.
Putin ostaje pri svom uverenju da je internet instrument Sjedinjenih Američkih Država. Mreža je nastala kao projekat američkih tajnih službi CIA i s tim ciljem se i dalje razvija, rekao je jednom prilikom šef Kremlja. Istina je da su tehnologiju interneta, između ostalog, razvijali i službenici američkog Ministarstva odbrane.
Pripreme za kiber-rat
Nemački stručnjak za internet Volfgang Klajnvehter, profesor emeritus na danskom Univerzitetu Arhus, bio je od 2013. do 2015. godine član Upravnog odbora ICANN. On dobro poznaje i situaciju u Rusiji: „Ruskoj vladi ne odgovara čitav sistem jer je on tako struktuiran da vlade pri ICANN imaju samo savetodavnu, a nemaju ulogu u donošenju odluka. Niko nema pravo – kao što je to npr. slučaj u Savetu bezbednosti UN – da uloži veto.“ Osim toga, radi se o tome da se Moskva priprema za „neku vrstu kiber-rata“.
- pročitajte još: Samo jedan lajk do zatvora
Moskovski bloger Aleksandar Pluštšew za to ima malo drugačije objašnjenje: „Za neke je ovo veoma unosan državni posao“. Ipak, praktična svrha je neznatna.
Na meti: koreni interneta
Ruski planovi ciljaju direktno na samu srž interneta. Komunikacija širom sveta između računara teče preko 13 DNS rut-servera. Na računarima su sačuvani zone fajlovi od tzv. top level domena (TLD) kao što je to npr. .com za čitav svijet ili .de za Nemačku ili .ru za Rusiju. Deset tih rut-servera smešteni su u Sjedinjenim Američkim Državama, a ostala tri u različitim zemljama – jedan u Holandiji, jedan u Švedskoj i jedan u Japanu. Pri tom postoji još stotine kopija koji se nazivaju anycast-serveri. Samo u Rusiji postoji deset takvih servera koji se nalaze u Moskvi, Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu.
Svi rut-serveri su samostalni. Glavna kopija DNS-a je do septembra 2016. godine čuvana na A-root-serveru, koji je bio pod upravom američke vlade. Sada je za njega zadužena ćerka-firma ICANN. ICANN je, nakon prekida ugovora s Ministarstvom trgovine SAD postala privatna, društveno-korisna kompanija sa sedištem u Kaliforniji. Na vrhu kompanije je Upravni odbor koji čine 20 eksperata iz svih delova sveta.
Politički kontraproduktivna ludost
Volfgang Klajnvehter ne vidi smisao u ruskom rut-server sistemu. „Tvrdnja da bi vlada SAD mogla da isključi internet u nekoj državi potpuna je ludost. I kada bi američki predsednik imao kontrolu nad A-root serverom, koju sada više nema, brisanje zone fajlova jedne države kao što je to npr. .ru bilo bi apsolutno besmisleno, jer bi ti fajlovi i dalje postojali na svim ostalim rut i anycast-serverima. Možda bi slanje elektronske pošte kasnilo nekoliko milisekundi“, objašnjava Klajnvehter. „Ali kako bi Amerikanci uspeli da iz političkih razloga potpuno uklone zone fajlove neke države? Takva naredba iz Bele kuće bila bi, ne samo politički potpuno kontraproduktivna, već ona uopšte ne bi funkcionisala i samo bi izazvala podsmehe na globalnoj internet-zajednicu“.
- pročitajte još: Kako zatvoriti rusku fabriku botova?
To potvrđuje i Dejvid Konrad, tehnički direktor ICANN: „Ne postoji dugme za gašenje. Teoretski je moguće da vlada SAD prisili ICANN da učini nešto što bi moglo da utiče na top-level domenu s vezom prema Rusiji, iz razloga što je to kompanija čije je sedište u SAD“, kaže Konrad. To bi otežalo veze, ali krajnji efekat bio bi ograničen. U stvarnosti se DNS zasniva na poverenju. „Ukoliko bi vlada SAD uradila takvu ludost, narušilo bi se poverenje i nastala bi generacija alternativnih rut-servera. Štete za internet kao globalno tržište i sredstvo komunikacije bile bi mnogo veće nego štete za korisnike“, objašnjava Konrad.
Kraj interneta kakvog poznajemo?
Tehnički je moguće da Rusija napravi sopstveni rut-server. Otežavajuća okolnost bila bi da se svi upute na taj server, odnosno da počnu da ga koriste. Volfgang Klajnvehter ne veruje da će zemlje poput Kine, one koje se trenutno ekonomski šire na globalnom nivou, slediti ruski primer.
- pročitajte još: Ko se boji interneta?
Kada bi Rusija uspela da ostvari svoje planove, to bi moglo da znači kraj interneta kakvog poznajemo. Ipak, stručnjaci su optimisti i pritom nude ekonomske argumente. „To bi bio pucanj u sopstveno koljeno“, zaključuje Klajnvehter.