Rusi oboleli od korone u nemačkim bolnicama?
28. maj 2020.
„Ako u Rusiji bude gusto, ja sam veoma za to da se pobrinemo za pacijente iz te zemlje. Mi imamo kapacitete za to“, izjavio je za DW Matijas Košanek, rukovodilac internističkog odeljenja za intezivnu njegu na Univerzitetskoj klinici u Kelnu. Na toj klinici ima oko 120 kreveta za intezivnu njegu, a trenutno nema nijednog pacijenta obolelog od Kovida 19 koji je priključen na respirator. Prema podacima nemačkog Interdisciplinarnog udruženja za intezivnu i urgentnu medicinu (DIVI), od oko 30.000 kreveta za intenzivnu negu, trenutno je zauzeto nešto više od polovine.
Do sada su, na osnovu odluke donesene na saveznom nivou, mogli da budu lečeni samo pacijenti iz zemalja Evropske unije: Italije, Holandije, Španije, Francuske i Belgije. Savezni ministar zdravlja Jens Špan je krajem aprila naglasio: „Troškove lečenja preuzima Nemačka, tako barem mi razumemo evropsku solidarnost“. Moguće troškove njegovo Ministarstvo je procenilo na oko 20 miliona evra. Severna Rajna Vestfalija bila je jedna od prvih pokrajina koja je prihvatila pacijente iz Italije. Iskustvo je bilo pozitivno, kako za pacijente tako i za lekare, kaže Matijas Košanek.
Korona u Rusiji
Pored Kelna, i Univerzitetska klinika u Bonu takođe je spremna da prihvati pacijente iz Rusije. Volfgang Holcgreve, lekar i predsednik Upravnog odbora klinike smatra da je zadatak internacionalnog grada Bona da bude tu za posebne slučajeve iz inostranstva. U Bonu se stalno leče i pacijenti iz Rusije i oni iz drugih postsovjetskih republika. Ali, zbog restriktivnih mera za sada u Nemačku ne mogu da dolaze pacijenti iz Rusije.
U Rusiji je broj zaraženih u veoma kratkom roku naglo porastao. Najveći broj njih je u Moskvi. Prema zvaničnim podacima, u Rusiji je trenutno zaraženo oko 360.000 ljudi, više od 3.000 je umrlo. Ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nema toliko obolelih kao u Rusiji.
Inicijativa nemačkih pokrajina
S obzirom na razvoj situacije u Rusiji, nedavno je premijer Saksonije Mihael Krečman za magazin „Špigel“ izjavio: „Bio bi to snažan signal Evropske unije ako bismo preuzeli lečenje ruskih pacijenata“. I to je nešto što bi trebalo da se podrazumijeva. „Pokušavamo da na evropskom nivou pomognemo jedni drugima. Mislim da bi trebalo da budemo solidarni i sa Rusijom“, izjavio je Krečman.
Nakon njega, i gradonačelnik Berlina Mihael Miler ponudio je lečenje pacijenata iz Rusije obolelih od Kovida 19. On je za list „Tagesšpigel“ izjavio: „Prosledio sam ponudu Moskvi, gradu s kojim održavamo partnerske odnose. Do sada nije bilo reakcije, ali ja ostajem kao i do sad otvoren.“ Za sada nema odgovora ni na upit DW, kako gradu Moskvi, tako i ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, o ponudama iz Saksonije i Berlina. Ponuda iz drugih nemačkih pokrajina za sada nema.
Ko će platiti troškove?
Sebastijan Gilde, portparol saveznog Ministarstva zdravlja nedavno je na jednoj konferenciji za novinare izjavio da „ponuda za lečenje pacijenata iz inostranstva, sada posebno iz Rusije, dolazi od samih pokrajina. U tom smislu, pokrajine su za to i odgovorne“. I bolnice bi morale same da razjasne koliko kreveta sa respiratorima mogu da ponude za pacijente iz inostranstva.
Nemačke bolnice bi takođe morale da razjasne i problem finansiranja troškova lečenja. Po pravilu se to reguliše individualno – sa pacijentima iz inostranstva ili sa njihovim osiguravajućim kućama. A tu je u igri veliki novac. „Dve nedjelje na intenzivnoj nezi sa respiratorima ne koštaju desetine, već stotine hiljada evra po pacijentu“, izjavio je za DW Konstantin Virko iz nemačke firme „Germed“, koja već duži niz godina radi u tzv. „medicinskom turizmu“. On sumnja da će nemačke službe biti spremne, kao u slučaju pacijenata iz zemalja EU, da preuzmu troškove lečenja za pacijente obolele od korona-virusa iz Rusije.
Najveći broj pacijenata iz Rusije sa kojima je firma „Germed“ radila, sami su plaćali svoje troškove u Nemačkoj. Neki bi eventualno dobili pomoć od pojedinih fondacija. Ali, ima i pacijenata koji se leče na račun ruskog Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja, poput na primer ruskog baletana i nekadašnjeg direktora Boljšoj tetara, Sergeja Filina. On je nakon atentata kiselinom poslat u kliniku za rehabilitaciju u Ahenu. Virko naglašava da je dosadašnja praksa pokazala da nemačke službe nikada nisu preuzimale troškove lečenja.