Rupa u nemačkom budžetu: koji su projekti ugroženi?

Nakon najnovije presude Ustavnog suda, nemačka vladajuća koalicija (socijaldemokrate, Zeleni i liberali) nalazi se na velikim mukama. Planiranje saveznog budžeta za sledeću godinu mora se zaustaviti i preraditi.

Ustavni sud je, naime, nedavno odlučio da se 60 milijardi evra neiskorišćenih kreditnih odobrenja za borbu protiv pandemije korona ne može premestiti u Fond za klimu i transformaciju (KTF). Osim toga, nakon te sudske presude upitno je i korišćenje novca iz Fonda za ekonomsku stabilizaciju (WSF).

-pročitajte još: Kako začepiti rupu u budžetu od 60 milijardi evra?

Time je ugroženo je finansiranje brojnih projekata klimatske i industrijske politike njemačke Vlade. Donosimo pregled najvažnijih:

Industrijska cena električne energije

Takozvana kompenzacija cene električne energije – olakšica za posebno energetski intenzivne firme od troškova cene CO2 – trebalo je da se plaća iz KTF. Od sledeće godine za to je bilo predviđeno najmanje 2,6 milijardi evra.

Ranije dogovoreno smanjenje poreza na električnu energiju za preduzeća tom presudom nije pogođeno, jer je u redovnom budžetu već bio uračunat očekivani manjak prihoda.

Fabrike čipova

Savezno ministarstvo privrede želi da masovno promoviše proizvođače poluprovodnika u Nemačkoj i za tu svrhu je planiralo sredstva KTF – oko četiri milijarde evra za 31 projekat nemačkih firmi. U 15 slučajeva već su izdata pravno obavezujuća obaveštenja o finansiranju, što znači da su tim firmama obezbeđena sredstva. Za ostale projekte novac bi tek trebalo da se namakne.

Sada su sporne i milijarde subvencija za izgradnju fabrika čipova tajvanske grupe TSMC u Drezdenu, kao američkog proizvođača Intel u Magdeburgu.

Zeleni čelik

Slična je situacija i u vezi s proizvodnjom čelika i vodonika: milijarde iz Fondu za klimu i transformaciju bile su namenjene kao pomoć za 45 firme koje se nalaze u fazi prelaska proizvodnih procesa na novi izvor energije. Šest projekata, uključujući industrijsku grupu TisenKrup sa sedištem u Esenu, već je dobilo obaveštenje o finansiranju i zato je sigurno da njih neće zahvatiti neka odluka o štednji.

U 25 drugih već su izvršene investicije za koje državna pomoć više nije sigurna. Veliki projekti koji su sada upitni su dekarbonizacija čeličana Zarštal u Sarskoj oblasti i ArkelorMital u Bremenu i Ajzenhitenštatu.

Baterije za električne automobile

Iz KTF bi trebalo da se financiraju i subvencije za izgradnju fabrika baterijskih ćelija. Tako je recimo planirana fabrika švedskog proizvođača Nortvolt u Hajdeu, u pokrajini Šlezvig-Holštajn. Odluka o finansiranju još nije doneta, jer Evropska komisija još nije dala zeleno svetlo.

Sporazumi o zaštiti klime

Savezno ministarstvo privrede tim instrumentom želi da zaštiti širu privredu, a posebno srednja preduzeća u strukturno slabim industrijskim regionima kao što je Rurska oblast od neočekivanih fluktuacija cena. Kako bi se stvorili podsticaji za zaštitu klime, dodeljivanje sredstava bazira se na principu aukcije: ugovori se dodeljuju firmama koje uštede posebno velike količine CO2 uz relativno male finansijske izdatke. Međutim, one sada možda neće dobiti ništa.

Ukidanje EEG-takse

Podsticanje obnovljivih izvora energije dugo su sufinancirali potrošači električne energije kroz tzv. EEG-taksu. U jeku energetske krize ta naknada je ukinuta kao mera olakšice. Novac koji nedostaje trebalo je da stigne iz sredstava KTF.

Podrška za kupovinu električnih automobila

Od prošle godine dostupan je i ekološki bonus za kupovinu električnog automobila. Ukoliko se te subvencije ukinu, to će oštetiti potrošače koji su već naručili automobil i planirali subvenciju. Prema navodima Ministarstvu privrede, „odlučujući faktor za finansiranje“ je datum prijave za finansiranje, „što zahteva prethodnu registraciju vozila“ – ali obično prođu meseci između naručivanja i registracije.

Obnova železničke mreže

Iz Fonda za klimu i transformaciju je, samo za iduću godinu, u budžetu za železničku infrastrukturu bilo predviđeno četiri milijarde evra. A do 2027. još 12,5 milijardi evra. Prema navodima magazina „Špigel“, savezni ministar saobraćaja Folker Vising (FDP) kaže da moglo da nedostaje čak 25 milijardi evra. Sada se sve dovodi u pitanje. Prva od planiranih 40 deonica za generalnu obnovu je sada sporna – u drugoj polovini 2024. takozvana Ridbah, od Frankfurta do Manhajma, trebalo je da bude potpuno zatvorena i remontovana.

Zakon o energiji u građevini

Taj zakon je poznat i kao „Zakon o grejanju“. Sredstva za nove sisteme grejanja i energetski efikasne obnove dolaze iz KTF. Kada je savezni ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) nametnuo zamrzavanje budžeta kao rezultat presude Ustavnog suda, on je izričito isključio te subvencije. Međutim, u ponedeljak (20. novembar) Ministarstvo finansija uvelo je još opsežnije zamrzavanje potrošnje, što bi moglo da utiče i na sredstva namenjena za taj zakon.

Kočnice cena struje i gasa

Kočnice cena električne energije i gasa do sada su se finansirale iz Fonda za ekonomsku stabilizaciju (WSF). Zajmovi iz posebnog fonda za ograničenje cena energije se, „prema trenutnoj pravnoj situaciji, više ne mogu koristiti u 2023“, izjavio je državni sekretar za budžet Verner Gacer. On je dopisom – u koji je uvid imala novinska agencija dpa – blokirao sve dalje izdatke iz fonda WSF za tekuću godinu.

Istovremeno, iz Ministarstva finansija poručuju: „Finansiranje kočnice za cenu energije u 2023. nije ugroženo.“ Savezna vlada je 2022. namenila za WSF 200 milijardi evra za ublažavanje energetske krize kao posledice rata u Ukrajini. Otada je fond finansirao ograničenja cena električne energije i gasa za potrošače, kao i mere podrške firmama i velikim uvoznicima gasa.

za (afp/dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.