Rumunija i dron koji nije postojao

U Rumuniji je eksplodirao dron koji nije postojao. To zvuči kao da je iz drame Ežena Joneskua, rumunsko-francuskog majstora teatra apsurda. Ali, to je trenutno rumunska stvarnost.

U noći između nedelje i ponedeljka (4.9.2023.) Rusija je kamikaza-dronovima ponovo bombardovala ukrajinsku luku na Dunavu Izmail. Jedan dron je eksplodirao i na drugoj obali Dunava – rumunskoj. A to znači na teritoriji NATO.

-pročitajte još: Crno more i njegov strateški značaj

Na video-snimcima koji su deljeni po društvenim mrežama, ali i onima koje je objavila ukrajinska strana, vidi se vatrena kugla eksplozije. Ali, rumunske vlasti odlučno su demantovale da se to dogodilo.

Dva dana kasnije, upravo tokom susreta predsednika država i vlada Inicijative tri mora u Bukureštu, ipak je usledilo priznanje: „Delovi drona su pali“ na rumunsku teritoriju, objavio je tamošnji ministar odbrane.

To je prvi put od početka ruske agresije na Ukrajinu da prilikom napada na ukrajinsku teritoriju neki dron padne na teritoriju NATO. Jer, ukrajinske luke na Dunavu, koje Rusija bombarduje već nedeljama, nalaze se na samo nekoliko stotina metara od rumunske granice. U Izmailu je rumunska obala udaljena samo 400 metara, granica ide sredinom reke.

Ne može se isključiti mogućnost da je Rusija svesno napala rumunsku obalu Dunava kako bi videla kakva će biti reakcija Rumunije i NATO. Bilo kako bilo, takvog slučaja još nije bilo. U Poljskoj je prošle godine pala ruska raketa u šumu, ali nije imala eksploziv. A raketa, od koje je prošle godine u Poljskoj poginulo dvoje ljudi, bila je zalutala ukrajinska raketa protivvazdušne odbrane.

Diplomatsko prepucavanje

To što se dogodilo u Rumuniji moglo se predvideti. Rusija od kraja jula ove godine gotovo svakodnevno bombarduje tri ukrajinske luke na Dunavu: Reni, Izmail i Kiliju. U izveštajima rumunskih medija, stanovnici se žale da dronovi često lete veoma nisko preko teritorije Rumunije, ali vlasti njihove pritužbe ne uzimaju ozbiljno.

Začuđujuća je reakcija rumunske države. Nakon prvih napada krajem jula Rumunija ih je, istina, oštro osudila. Ali, rumunska obala Dunava nije snažnije zaštićena, recimo sistemima protivvazdušne odbrane.

Nakon što su u ponedeljak objavljeni prvi izveštaji o padu drona na rumunsku teritoriju, zvanični Bukurešt je to gotovo alergično odbacio. Predsednik države Klaus Johanis izjavio je da „ne postoji ni krhotina, ni dron, ni neka druga naprava, koja je negde doprla do Rumunije“. Stvar se razvila u pravo diplomatsko prepucavanje s Kijevom. Pritom se stekao utisak da Rumunija optužuje Ukrajinu da želi da je uvuče u rat.

Koridor za teretne brodove

To začuđuje, tip pre što je Rumunija do sada bila veoma solidarna s Ukrajinom i pritom se nije plašila rizika. Tako recimo teretni brodovi iz regiona Odese smeju da ulaze u rumunske teritorijalne vode na Crnom moru kroz jedan koridor uz obalu – i odatle da plove dalje prema Bosforu. Proteklih nedelja četiri broda su iskoristila tu mogućnost, iako je Rusija sve brodove koji dolaze iz ukrajinskih luka proglasila za „legitimne ciljeve napada“.

U sredu (6. septembar) Ministarstvo odbrane u Bukureštu i predsednik Johanis su se povukli. Nakon što je Ministarstvo potvrdilo da su na rumunsku teritoriju pali delovi drona, Johanis je izjavio: „Ako se potvrdi da se radi o delovima ruskog drona, onda to predstavlja teško kršenje rumunskog suvereniteta.“

Brojne nepodudarnosti

Međutim, mnogo toga ostaje otvoreno. Ministarstvo odbrane u Bukureštu nije odgovorilo na detaljan niz pitanja DW u vezi s tim slučajem: da li je rumunska PVO prepoznala dron koji je eksplodirao i druge dronove koji su leteli u tom smeru? Ako jeste, zašto dronovi nisu oboreni tokom leta preko rumunske teritorije? I zašto je Bukurešt tako odlučno odbacivao informacije iz Ukrajine, a da pre toga nije detaljno istražio slučaj?

Rumunska javnost je zabrinuta i zgrožena zbog takvih pitanja. Pre svega zato što na svetlo dana izlazi sve više nepodudarnosti. Tako su rumunski vojni istražitelji medijima preneli informaciju da dron koji je pao nije nosio eksploziv, već da se možda radilo o špijunskom dronu. Novinari TV-stanice „Digi24“ su, međutim, u četvrtak (7. septembar) pronašli krater u blizini rumunskog sela Pauru, nasuprot ukrajinske luke Izmail. Čak su pronašli i krhotine, za koje se pretpostavlja da su od drona. Mesto pada nije bilo ni obezbeđeno, niti blokirano.

„Protivrečno okolišanje“

Publicista Dan Tapalaga napisao je na portalu „G4media“ da je to kako se rumunska država postavlja prema ovom slučaju „vatromet nekompetentnosti“. Njegova koleginica Joana Ene Dogioju s portala „Spotmedia“ nazvala je čak Rumuniju „propalom državom“.

Rumunski politikolog i ekspert za Rusiju Armand Gosu kaže za DW da je rumunska država u ovom slučaju pokazala veliki nedostatak profesionalnosti. „Protivrečno okolišanje vlasti ostavlja loš utisak i među diplomatama, i među sopstvenim narodom“, kaže Gosu. „Čini se kao da država želi da zažmuri i ne želi da zna šta se događa.“ Pitanje je šta će se još dogoditi pre nego što rumunska država preduzme mere, kaže Gosu. „Da li ćemo doživeti da dronovi uskoro padaju na velike gradove kao Galati ili Tulču?“

On zahteva da Rumunija Rusiji nedvosmisleno stavi do znanja da neće tolerisati slučajeve kao što je ovaj od ponedeljka – i da će shodno tome delovati, recimo tako što će na tom području stacionirati efikasnu protivvazdušnu odbranu.

Ali, trenutno se čini da i Rumunija i NATO žele da umanje značaj tog slučaja. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u četvrtak (7. septembar) je izjavio da nema naznaka da je Rusija namerno napala teritoriju Rumunije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.