Rumuni žele "da rade i da zarade"

Adrijana Unčisel iz rumunskog grada Sibina trenutno ima pune ruke posla: posreduje u zapošljavanju u Nemačkoj. "Rumuni idu da rade tamo gde za njih ima posla. Zapošljavaju se u različitim branšama, ali uvek idu tamo gde su traženi", kaže ona.

Marijana Mitrače je medicinska sestra sa mnogo dodatnih kvalifikacija. Živi u Nemačkoj, gde je našla stalni posao u svojoj struci. "Da ljudi u Nemačkoj nisu bili zainteresovani za regrutovanje radnika iz Rumunije, ne bi se uputili tako daleko, do nas, nego bi tražili kandidate u Nemačkoj", uverena je Mitrače.

20.000 medicinskih sestara je već otišlo

Od 1989. godine Rumuniju je napustilo 20.000 medicinskih sestara i 30.000 lekara, izračunali su rumunski sindikati. Ta pojava ima veze i sa korupcijom. Jer, nije neobično da morate da platite mito kako biste dobili posao. U Rumuniji lekari zarađuju manje od 1.000 evra.

Marijana Mitrače je kao medicinska sestra zarađivala samo 300 evra, radeći u smenama plus prekovremeno: "Ja nisam otišla iz Rumunije zato što ne volim ovu zemlju ili ljude koji tu žive, već zato što sam nezadovoljna sistemom i platom", ističe ona.

Rumuniji nedostaje stručna radna snaga. To se već uveliko oseti: zatvaraju se odeljenja po bolnicama ili cele klinike. Prema procenama EU, u međuvremenu više od dva miliona Rumuna živi u inostranstvu. Većina migranata je otišla u Španiju i Italiju. I muž Marijane Mitrače radi u Italiji - kao vozač kamiona.

"Ovi ljudi žele da rade"

Rumunija profitira od novca koji „gastarbajteri“ šalju svojima u domovini: samo ove godine na račune u Rumuniji oni su prebacili sumu od oko tri milijarde evra.

Prema anketi Rumunskog instituta za istraživanje javnog mnjenja IRES tri četvrtine radno sposobnog stanovništva može da zamisli rad u inostranstvu. Ekart Brac je posrednik za osoblje u oblasti zdravstva: "Ovi ljudi žele da rade, a ne da uzimaju socijalnu pomoć."

U Nemačkoj trenutno živi oko 360.000 Rumuna i Bugara. I Nemačka značajno profitira od ove migracije, konstatuju istraživači Savezne agencije za zapošljavanje. Samo mali deo imigranata iz jugoistočne Evrope prima socijalnu pomoć, dok velika većina njih uplaćuje velike sume u penzione i socijalne fondove, rezultat je nedavnog istraživanja.

Autor: Štefan Ozvat (ard) / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon