Romi u Hrvatskoj
10. decembar 2008.U Hrvatskoj prema zvaničnim statistikama živi oko 40 hiljada Roma, no upućeni kažu da je njihov broj daleko veći. Iako se ulažu određeni napori kako bi se popravili kvalitet stanovanja i infrastruktura u romskim naseljima, te obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvena zaštita Roma, mora se još mnogo učiniti.
Što dalje od metropole, to teže
O tome Bajro Bajrić, predsednik udruženja „Romi za Rome“, kaže: "Zagreb i okolina, Pula i Istarska županija, te Međimurje, područja su u kojima su najvidljiviji rezultati Dekade za Rome u koju se uključila i Hrvatska. Situacija, međutim, nije tako dobra u ostalim delovima Hrvatske", kaže Bajrić i dodaje:
„Čim si dalje od metropole sve to teže ide. Sve to ide na kapljice. Imamo, na primer, jedno goruće područje. To je područje gde su Đurđevac i Koprivnica. Dakle, tu imamo najveći problem skitnje, prosjačenja, dolaženja u školu i svega ostaloga. Imamo tako jako malo i programa i financijskih dotacija“, kaže Bajrić.
Kako bi decu odvratio od prosjačenja po ulicama Bajro Bajrić osmislio je Letnju školu za Rome o kojoj kaže: „To su sve programi koji su, na neki način, osmišljeni kroz igru i zabavu. Dakle, na neki drugačiji način nego što rade u školi, na neki način koji je pun inovativnosti. Mi imamo priručnike koje smo napisali kao udruženje. Tako da ništa nije prepušteno improvizaciji.“
Prvi rođendan sa 14 godina
Deca se često poveravaju učiteljima i vaspitačima. Nije drukčije ni s malim Romima o čemu Bajrić kaže: „Dečko koji ima 14 godina prvi put u životu slavio je rođendan. Kad je taj klinac zaplakao, ja sam ostao zabezeknut. On nikad u životu nije slavio, niko mu nije čestitao rođendan. Onda imate devojčica koje se nama ispovedaju – tata ih seksualno napastvuje, brat ih silovao“.
Za volonterski rad u Letnjoj školi Bajrić je na zagrebačkom Fakultetu za socijalni rad uspeo da motiviše nekolicinu studenata. No, s njima ima i dugoročnije planove: „U startu pokušavamo stvoriti kadar koji će kvalitetno raditi sa romskom populacijom.“
A kako motiviše decu za sudelovanje u letnjim kampovima, pitali smo na kraju razgovora predsednika udruženja „Romi za Rome“ Bajru Bajrića: „Imamo element ispadanja iz školskog sistema, što je, inače, gorući problem u romskoj zajednici u Hrvatskoj. I sada da bi smo podstakli romsku decu da uče, da budu u školi, mi ih nagrađujemo preko Nastavničkih veća. Dakle, Nastavnička veća škola nam preporučuju decu, oni ih i nagrađuju letovanjem na moru sa udruženjem Romi za Rome. Onda imamo projekt Zdrave zajednice, gde voditelji prate dolazak dece u radne kružoke.“
Programi se delimično ostvaruju sredstvima Projekat podrške Romima PHARE 2006. i programa IPA 2008.