Roleks i Julija

Na prvi pogled, seeking.com (seeking - tražim) izgleda kao tipičan sajt za upoznavanje, gde se korsnici predstavljaju s epitetima poput „vatrena južnjakinja“, ili „jak, prijatan ovan“. Ali ako se bolje pogleda, prava motivacija postaje malo jasnija. Reč je o potrazi za nekim „ko želi da investira u moje obrazovanje" ili „ko može finansijski da mi pomogne". Korisnici dogovoraju nešto što se zove „aranžman", što je eufemizam za: sastanak za pare. Sajt je recimo u avgustu imao čak 9 miliona poseta. Podaci na portalu sugerišu da su 44 odsto njihovih mladih korisnika studenti - a čini se da je portalu stalo da se tako predstavlja.

Brendon Vejd, direktor kompanije seeking.com kaže da "mnoge žene žele da budu sponzoruše (sugar babies) jer žele da budu sa čovekom koji se lepo ophodi prema njima. Jasno je da eskort i njihovi klijenti nikada nisu dobrodošli na našim sajtovima."

Ali, koliko je jasna razlika između nekog ko upražnjava seks za novac i nekoga ko ima vezu koja uključuje i seks za novac?

Skupe večere a ponekad i malo više

Devetnaestogodišnja Lina* je za DW izjavila da je bila "sponzorisana" dok je studirala u Londonu. U jednom trenutku krenula je da se viđa sa više muškaraca istovremeno i ubrzo shvatila da mora da bude pametna i da pazi na sebe. Uvek je jasno govorila šta hoće: ne prodaje se za seks, samo želi da se lepo provede. Na kraju je pronašla muškarca koji je oženjen, ima decu i koji je bio spreman da joj daje 2.200 evra mesečno.

„Mi smo uglavnom išli na skupe večere u Londonu, na umetničke izložbe, na velnes. Ponekad smo imali  intimnije sastanke. Na kraju smo postali dobri prijatelji".

Lina zvuči kao reklama za seeking.com. Priča o tome kako joj je "sponzor" davao životne i poslovne savete. Jasno je da sebe nikada nije videla kao eskort, takozvanu poslovnu pratnju, što je samo drugo ime za prostituciju.

„Neki muškarci su nudili brzu lovu za seks, ali ja nisam imala potrebe za tim. Nisam to morala da radim da bih sebi finansirala drogu. Ja sam to radila da bih mogla da izlazim po klubovima i radim ono što želim, bez opterećenja. Živela sam u pravom luksuzu koji kod kuće nisam nikada imala".

Muška "sponzoruša"

Horhe* je iz Južne Amerike i preko studentske razmene je stigao u Berlin. On je homoseksualac i ima "sponzora" koji mu plaća studije. Za DW kaže kako je u početku pokušao da pronađe posao u nekoj od uslužnih delatnosti, ali kada je shvatio da njegov nemački nije dovoljno dobar, prijavio se na portal koji nudi eskort i tu je stupio u kontakt sa svojim "sponzorom".

Posle prvog sastanka, on i njegov "sponzor" su napravili sporazum: plaća ga mesečno, za dva-tri dana sastanka nedeljno. Horhe kaže da „koristi priliku da što više doživi i što bolje upozna Nemačku", putujući i odazeći u pozorište, a odnos sa sponzorom je koristio i za učenje jezika i kulture.

Ali ne svodi se sve samo na provod i skupa vina. Ironično, njegov "sponzor" je sklon kako homofobičnim, tako i ksenofobičnim komentarima. Narvano da je Horheu to neprijatno, kaže on i priznaje da se nekada „jasno oseća da je to odnos koji se zasniva na ekonomskoj moći sponzora. Konkretno, to znači da moram se pretvaram da nisam sa njim samo zbog novca, i da ponekad moram da imam seks sa njim i kada to ne želim".

Stari fenomen

Stefani Kli, aktivistkinja u Sex Work is Sex Work-Respect, organizaciji koja se bori za prava prostitutki, kaže da se "sponzorisanje" ne razlikuje od seksualnog rada. „To nije novi fenomen. Seksualni rad nije onlajn, on je vrlo direktan i ličan. Jedino što se reklamiraju onlajn", rekla je za DW.

Kli kaže da su strane osobe koje se "sponzorišu" naročito podložne eksploataciji od strane klijenata jer nisu zaštić́ene nemačkim Zakonom o prostituciji prema kome seksualni radnici moraju da se registruju. Zakonom su obuhvaćeni samo državljani EU. Još jedan problem je što nije jasno da li se zakon odnosi na usluge portala seeking.com, koji ne uključuje seks eksplicitno, mada je to prvo i najvažnije zbog čega ljudi uopšte dolaze na tu platfromu - za sponzore i one koji traže sponzore.

*Imena sagovornika su izmenjena na njihov zahtev.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android