Rohanijevih sto dana dobrih namera

Iran ima jedan veliki problem, spoljnopolitički koji se onda itekako oseća na unutrašnjem planu – sankcije. Ublažavanje sankcija je neraskidivo povezano sa rešenjem spora o nuklearnoj tehnologiji između Irana i zapadnih zemalja. U svojih prvih 100 dana na vlasti, novi iranski predsednik potvrdio je da je drugačiji od Mahmuda Ahmadinedžada. „Rohani je sastavio tim čija okosnica su zaista stručni ljudi i uspeo je da pred međunarodnom zajednicom ostavi utisak da Iran namerava da se ponaša iskreno i ozbiljno“, kaže za DW Valter Poš, stručnjak za Iran iz berlinske fondacije Nauka i politika.

Taj utisak pomaže i mekši stav prema Sjedinjenim Državama, sa kojima Iran nema diplomatske odnose još od 1979. godine. Uoči telefonskog razgovora Obame i Rohanija i sastanka državnog sekretara Kerija i ministra spoljnih poslova Džavada Zarifa na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, čak je i duhovni vođa ajatolah Ali Hamenei izjavio da Iran mora da pokaže „herojsku fleksibilnost“ prema Americi. Najsvežiji razgovori u Ženevi nisu doneli dogovor, ali je već dogovoreno da se o iranskom nuklearnom programu ponovo razgovara 20. novembra.

Teret sankcija i dalje ogroman

„Iran trpi ogromnu privrednu štetu pod međunarodnim sankcijama“, kaže Merzad Boruđerdi sa Univerziteta Sirakuza u Njujorku. „Sa druge strane, američka administracija zalaže za diplomatsko rešenje spora o nuklearnom programu. Ta situacija pomaže pregovore.“ Dodatni problem je to što glavni uvoznici iranske nafte u Aziji kupuju sve manje. Kina, Indija i Južna Koreja odbile su iranske ponude o povećanju količine nafte za prodaju, prenosi Rojters.

Uz to, iranska novinska agencija ISNA izveštava da Kina, koja je najveći uvoznik iranske nafte, još uvek nije isplatila Teheranu najmanje 22 milijarde evra za kupljene energente, jer je Iran isključen iz međunarodnih monetarnih tokova.

Zbog ovako nepovoljne situacije vlast „gotovo da nema prostora za privredne reforme koje je najavio Rohani“, kaže ekonomista Ferejdun Šavan za DW. Za državu je praktično nemoguće da reši inflaciju, nezaposlenost i sve veći budžetski deficit, ako sankcije i dalje budu na snazi. Šavan ipak smatra tračak nade predstavlja moguće oporavljanje kursa iranske valute – naime, u oktobru se za jedan američki dolar dobijalo 30.000 riala, a proteklog meseca oko 38.000.

„Rohani popušta tu i tamo“

Pored boljih odnosa sa spoljnim svetom, mnogi Iranci se nakon smene vlasti nadaju i liberalizaciji društva i većoj slobodi. I tu se pokazuje da je u Iranu sve povezano: nedavno je pomilovana grupa političkih zatvorenika, a oslabljen je i režim kućnog pritvora u kojem se već gotovo tri godine bez suđenja nalaze vođe opozicije Mir Hosein Musavi i Mehdi Karubi

Ipak, ako sankcije ostanu na snazi, ne treba računati na pravo političko otvaranje, smatra Volter Poš iz fondacije Nauka i politika. „Rohani popušta tu i tamo. Ali sve dok Iran stoji pod takvim spoljnopolitičkim pritiskom, ne verujem da je moguće trajno poboljšanje što se tiče prava građana.“

Autori: Farad Samanijan / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Nemanja Rujević