Rodna kuća Džordža Orvela prepuštena korovu

Otac Džordža Orvela – tačnije, Erika Artura Blera jer mu je Džordž Orvel bio tek umetnički pseudonim – bio je službenik britanske kolonijalne uprave u Indiji. Bio je smešten u Motihariju u indijskoj pokrajini Bihar, mestu nedaleko od granice s Nepalom jer mu je i posao bio nadzor trgovine opijumom. 1903. je rođen Erik, ali on u Motihariju nije živeo dugo – već sledeće godine porodica se vratila u Englesku.

Ipak, tamo još uvek postoji rodna kuća pisca svetskog glasa – ali trenutno je u upravo bednom stanju. Toj jednospratnici se već urušio krov i puštena je da propada, u vrtu pasu nečije krave, a nekoliko porodica se jednostavno naselilo u području gde je vlada Indije planirala da stvori spomen zonu ovom poznatom britanskom piscu. Tamo je trebalo da bude biblioteka i spomen-park gde bi se održavale kulturne manifestacije. Ali godine prolaze – i ne dešava se baš ništa.

Pljušte izjave podrške

Debaprija Mukherje je poslovni preduzetnik iz Motiharija – i više ne može da gleda kako propada rodna kuća Džordža Orvela. Pokrenuo je veb-stranicu kako bi prisilio nadležne službe Indije da konačno urede tu kuću – i u tek desetak dana je upravo bombardovan porukama i izjavama podrške. Jasno mu je da je pokrajina Bihar gde je smešten Motihari jedna od najsiromašnijih pokrajina u Indiji, ali javilo se i mnoštvo književnih klubova i filantropa koji su obećali pomoć.

Ipak, Mukherje očekuje pre svega da nadležne službe Indije ispune obećanje koje su već dale odavno. „Još pre mnogo godina je vlada obećala da će obnoviti kuću i čitavo područje oko nje u područje kulturne baštine gde bi dolazili posetioci iz čitavog sveta. Postojala je i ideja da se otvori muzej i podigne spomenik piscu. Ali sve su to bila prazna obećanja“, žali se 56-godišnji Indijac.

Ovakva golema podrška i iz sveta i od lokalnih udruženja uliva nadu da bi se sad konačno nešto moglo dogoditi. U to veruje i Raj Takur, učitelj u lokalnoj školi: „Već više od hiljadu judi samo iz Motiharija nude pomoć. Ovaj put ćemo se upustiti u akciju i učiniti da se stvari pokrenu sa mrtve tačke.“

Na upit Dojče velea zvaničniku indijskog Ministarstva za umetnost i kulturu, čulo se kako „znaju da se rodna kuća ne održava dobro, ali mi nećemo više dugo zaboravljati Orvelovu kuću. Imamo velikih planova koje želimo sprovesti i radovi će početi ubrzo“.

„Svaka čast Orvelu, ali...“

Ipak, od radova se još ne vidi ništa, a Pratek Guha iz indijske Nacionalne fondacije za umetnost i kulturnu baštinu ukazuje kako – uz dužno poštovanje Orvelu – Indija zanemaruje i uspomenu na vlastite stvaraoce i umetnike: „Nije reč samo o Orvelovoj kući. Pogledajte kuće naših slavnih umetnika i zaštićena područja kulture. Sve je to zapušteno i nikakva obnova se ne sprovodi. Nikoga nije briga.“

U svakom slučaju, akcija Debaprija Mukherjea je naišla na širok odjek i u svetskoj javnosti tako da bi se moglo dogoditi da ubrzo počne renoviranje Orvelove rodne kuće. Treba priznati i kako ta kuća gde je mali Edgar živeo jedva godinu dana nipošto nije najveća znamenitost Motiharija. Naime, upravo je to mesto gde je Mahatma Gandi video jadne uslove u kojima žive indijski uzgajivači indiga i upravo je u Motihariju Gandi započeo svoju mirnu pobunu protiv engleske kolonijalne vlasti koja je i dovela do nezavisnosti Indije.

Autori: Murali Krišnan, Nju Delhi / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević