Roditi bebu, a da mama ostane nepoznata

Udruženje ćena katolkinja u Kelnu upravlja Ustanovom za majku i dete „Adelhajd“. Pored zgrade Udruženja vodi puteljak ograđen čeličnim zidovima do takozvanog prozora za „Mojsije-bebe“. „Tu majke mogu da ostave dete. Otvore prozor i ja odmah dobijam poruku na mobilnom telefonu“, objašnjava Katrin Lambert.

Iza prozora, dete može da se spusti u drveni krevetac, obložen jagnjećim krznom i šarenim ćebencetom. Kada telefon zazvoni, Katrin Lambert odmah zna da jedno dete leži u krevetu i da odmah mora da bude zbrinuto.

Dirljivi trenuci

Za12 godina u toj ustanovi u Kelnu ostavljeno je 19-oro dece. Nekoliko majki se kasnije vratilo, ali većina tih beba, nikada ne sazna ko su njihovi roditelji. To ostavlja prazninu u njihovom životu, kaže Monika Klajne, direktorka Ustanove. Zato je važno starati se o deci i porodicama koje ih prihvate, i ponuditi im da posete „sandučiće“, kako bi videli njihovo mesto odakle su. „To su dirljivi trenuci. Ima dece koja samo žele da vide to mesto. Neka čak legnu u krevetac, žele da ga osete. To je važan trenutak za dete, da može sebi da definiše svoj početak.“

U suprotnom, to može biti veliki psihološki teret. Savezni ustavni sud je još 1989. godine jasno rekao da svaki čovek ima pravo da zna odakle potiče. Pre tri godine, Nemački savet za etiku kritikovao je praksu anonimnog ostavljanja dece. Od Savezne vlade zatraženo je zakonsko rešenje za trudnice u vanrednoj situaciji.

Zakon o tajnom porođaju

Ministarka za pitanja porodice Kristina Šreder, članica vladajućih demohrišćana, ne želi da ukine „sandučiće za bebe“, ali želi da ih učini što je više moguće suvišnim. Još pre Uskrsa bi trebalo da se raspravlja o tzv. Zakonu o tajnom porođaju. Potom bi žene mogle anonimno da se porađaju u bolnicama. Njihovi lični podaci biće čuvani 16 godina u zatvorenoj koverti kod jednog centralnog organa vlasti. Tada dete treba da dobije mogućnost da sazna ime majke.

Monika Bradna sa Nemačkog instituta za mlade u Minhenu kaže: „Smatram da tajni porođaj ima mnogo prednosti za sve učesnike. Od medicinske nege do jasnih odredbi šta se dešava sa detetom posle anonimnog porođaja.“

Turizam iz očaja

Kritičari kažu da deca po tom zakonu mogu da saznaju ime majke, samo ako majka da za to saglasnost. Iz ugla deteta, to je nezadovoljavajuće rešenje, kaže Monika Klajne iz Socijalne službe katoličkih žena: „Malo smo zabrinuti, jer se tajnim porođajem otvara put ka anonimnom porođaju. Već sada imamo slučajeve da žene iz Istočne Evrope dolaze ovde da bi se porodile, i potom nestaju ili daju decu na usvajanje. Mi strahujemo da je to već poziv na zloupotrebu tog zakona. Moramo jasno reći da smo suočeni sa turizmom iz očaja.“