Roditelji u pandemiji – na izmaku snaga

Kada se novinarka i majka Maris Kajzer pre nešto manje od godinu na Tviteru zapitala šta da rade roditelji „koji jednostavno više ne mogu“ – pogodila je misao mnogih roditelja u Nemačkoj. Pod oznakom #Coronaeltern (Korona-roditelji) ljudi su se preko društvenih mreža jadali jedni drugima i opisivali kako je živeti između rada od kuće i kućnog školovanja ili zabavljanja dece.

U tom trenutku prvi tvrdi lokdaun u Nemačkoj bio je na snazi već nekoliko sedmica, sve škole i vrtići bili su zatvoreni, baš kao i sportske dvorane i igrališta. Bilo je zabranjeno sastajanje se s prijateljima. Dani unutar četiri zida postali su izazov.

Šefovi su od zaposlenih i dalje očekivali stoprocentni učinak, a učitelji i nastavnici da roditelji na kraju dana pošalju mejlom zadatke koje su uradila njihova deca. O sličnim iskustvima su svedočili i roditelji iz drugih zemalja.

Strah od „pregorevanja“

Godinu dana kasnije ne može biti reči o poboljšanju situacije. Nemačka se nalazi usred trećeg pandemijskog talasa. Škole i vrtići delimično rade, ali o normalnoj svakodnevici ne može biti govora: radno vreme vrtića je ograničeno, nastava svedena na minimum. Mnoge savezne pokrajine razmatraju da ponovno u potpunosti zatvore vrtiće i škole.

No i bez te odluke na roditelje raste pritisak da decu ostave kod kuće. „Evo poruke od vrtića u kojoj se od nas traži da, ako je ikako moguće, decu ostavimo kod kuće“, jada se jedna majka preko Tvitera. Vaspitačice i učitelji su u strahu od korone, preopterećeni protokolima koje moraju da slede. Ostanak kod kuće je postao društveno poželjno ponašanje.

Deca u isto vreme pričaju da im je ipak lepo u vrtiću, piše ova majka. Šta učiniti? Druga žena govori o iscrpljenosti koju primećuje kod sebe i drugih roditelja: „Ne bi me čudilo da roditelji sada počnu padati jedan za drugim.“ Neki se pitaju kome da ostave decu kad moraju na posao?

Pre svega pogođene majke

Nije slučajno što se i na društvenim mrežama žale pre svega majke. Brojne studije pokazuju da su žene snažnije pogođene ograničenjima koja je donela pandemija nego muškarci. Sociološkinja Juta Almendinger govori o „retradicionalizaciji“ uloga u porodici koja je tokom krize poništila godine emancipacije.

Istraživanje o obrazovanju dece i mladih u Nemačkoj iz oktobra prošle godine pokazuje da je briga o deci još uvek u najvećoj meri u rukama majki. „Često su zaposlene majke u potpunosti preuzele brigu o deci dok je kod očeva to tek retko slučaj“, stoji u izveštaju.

Prema studiji Instituta za istraživanje stanovništva iz juna prošle godine, žene se češće žale na opterećenje koje donosi briga o deci. Jedna četvrtina majki dece mlađe od 16 godina se najmanje jednom nedeljno oseća iscrpljeno. Jedno zdravstveno osiguranja je došlo do zaključka da je preko polovine majki krajem 2020. bilo pod većim stresom nego pre krize. Kod muškaraca je sa 40 odsto taj udeo nešto manji.

Na izmaku snaga

Ane Šiling, direktorka socijalno-zdravstvene organizacije koja brine o zdravlju žena, u jednom intervjuu je na drastičan način dala do znanja u kakvom zdravstvenom stanju se nalaze žene u Nemačkoj. „Uvek su žene koje su dolazile na rehabilitaciju bile iscrpljene. Ali one koje dolaze u poslednje vreme su potpuno na izmaku snaga“, kaže Šiling

„Žene najviše pate jer se više ništa ne može planirati: vrtići zatvoreni, promenljiva nastava, pa onda opet ukidanje... To ne samo da je naporno nego sve više i više obeshrabruje žene. Jer pored ovih briga, ima još mnogo drugih: sopstveni posao, obrazovanje dece, briga o porodici“, kaže Šiling. Kaže, potreban je jasan apel na muškarce da u ovo doba manje rade na poslu, a više kod kuće i sa decom.

I na društvenim mrežama se raspravlja o rešenjima za „korona-roditelje“ pod stresom. Neki predlažu učestalije testiranja u školama i vrtićima, neki više dana bolovanja za roditelje, a neki potpuni lokdaun koji bi, kako se nadaju, urodio boljom epidemiološkom situacijom i time normalizacijom života.

Neki pak predlažu, uz dozu humora, da političari preuzmu brigu nad barem dva deteta kako bi stekli iskustvo u praksi i znali kuda vode njihove odluke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.