Roboti – novi negovatelji?
4. jul 2019.
Kaže se da je pas čoveku najbolji prijatelj. Međutim, već sada je robot u nekoliko staračkih domova drugi čovekov najbolji prijatelj. Tamo je u funkciji robot Peper. On sa ljudima može da razgovara, dok govori može i da gestikulira, a dok sluša, svojim sjajnim očima signalizira da je u potpunosti koncentrisan na osobu koja s njim razgovara. Robot Paro takođe je angažovan u staračkom domu. Reč je o robotu koji, ukoliko ga pomilujete, reaguje pokretom i određenim zvukom.
Iako Peper i Paro ne mogu da se takmiče sa robotima kao što je „R2-D2“ iz „Ratova zvezda“, oni se ipak uspešno koriste u staračkim domovima u nezi starih osoba. I kako se tehnologija bude dalje razvijala, tako će i roboti u bolnicama i staračkim domovima biti sve važniji. A u svemu tome moraju da budu ponuđeni odgovori na mnoga pitanja iz oblasti etike.
Šta mašine mogu da ponude?
Nemački savet za etička pitanja je na svom godišnjem sastanku pažnju posvetilo robotima u negovateljstvu. „Broj osoba kojima će biti potrebna nega u budućnosti će se dramatično povećati“, kaže predsednik Saveta Peter Dabrok. „Roboti nude izlaz iz krize s nedostatkom negovatelja. Da bi sve to u budućnosti bilo što je moguće humanije, već danas moramo da postavimo smernice u odnosu prema tehnici“, kaže Dabrok.
Anja Rihert je direktorka tehničkog univerziteta u Kelnu „Cologne Cobots Lab“. Na tom univerzitetu takođe se nalazi i nekoliko primeraka Pepera. Rihterova kaže da robot nije ravnoparavan kolega i da može „da ponudi odgovore na standardna pitanja, kao npr. Aleksa. Ali razlika u odnosu na Aleksu je to što iza Pepera ne stoji velika baza podataka. Dakle, robot nije tako pametan kao Amazonov pametni zvučnik koji sluša privatne razgovore i tako stalno uči.“
Peper recimo tako posetiocima muzeja pokazuje put ili penzionerima na ekranu pokazuje fotografije. Eksterne firme mogu da izrađuju programe i ugrađuju ih u Pepera koji npr. radi kao učitelj Taj-čija. Rihterova kaže da je primena robota unosan posao koji se vrtoglavo razvija.
Robot umestro Roberte
Prednost „limenog“ kolege je njegovo bezgranično strpljenje, što nije slučaj sa ljudima-negovateljima. „Takav sistem je emocionalno gledano u potpunosti neutralan. On se ne ljuti ako nešto mora da ponovi 50 puta“, kaže Rihertova. „To kod ljudi smanjuje stres. Postoje istraživanja koja su pokazala da dementne osobe lakše ostvaruju kontakt i komuniciraju sa osobama, jer osećanju manje stresa nego sa ljudima.“
Postoje situacije u kojim osobe kojima je potrebna njega, zbog osećaja stida preferiraju robote više od ljudi. Anja Rihert podseća na jednu konferenciju na kojoj su učesnici upitani da li bi radije, kao inkontinentne osobe, dozvolili da ih čisti kada se unerede. „Iznenađujuće, većina je rekla da bi to prepustila robotu“, kaže Rihertova.
Negovati i biti negovan
Naravno, roboti, kao i ljudi prave, greške. Dok je kod negovateljica i negovatelja jasno podeljena uloga, kod mašina je to novost.
„Svi pravni pokušaji da se to razjasni su ostajali bez rezultata. U Nemačkoj se često diskutuje o automobilima bez vozača. U ovom slučaju algoritam u deliću sekunde odlučuje da li će vozač ili neko drugi u automobilu biti zaštićen. „Takav algoritam, bilo da je reč o automobilu ili staračkom domu, nikako nije neutralan“, kaže Anja Rihert i dodaje: „Iza toga se kriju određene kulture i različita razmišljanja koja su u pravilu programirana. Pitanje je: da li je on tada odgovoran ili nije?“
Kada robot sluša
U nekim oblastima robot može da vrati samostalnost i dostojanstvo. „Međutim, i ovde postoje svetle i tamne strane“, kaže Anja Rihert: „Naginjemo ka tome da na svakom mestu prikupljamo i vrednujemo podatke“. Robot koji sluša i posmatra pacijente dobija i neke intimne informacije. „Tada može da se dogodi da mi zdravstveno osiguranje neće platiti tablete jer ih ne uzimam redovno“, objašnjava Rihertova scenario koji etičari žele da spreče.
Anja Rihert se nada da to takvog sakupljanja podataka neće doći kod robota koji su angažovani kao negovatelji. Ona kaže da tržište reguliše takve stvari. „Ako niste sposobni da napravite proizvod koji će biti prihvatljiv na tržištu, onda ste uzalud uložili novac“, kaže Rihertova i dodaje: „Robot će se koristiti samo onda ako je on smislena zamena na odeljenju, a ne da radi kao špijun i nije od pomoći onima kojima je nega potrebna“.
Roboti bi pre svega trebalo da pomognu negovateljima koji bi onda imali više vremena da se brinu o svojim štićenicima tamo gde je ljudska ruka nezamenljiva. Anja Rihert ne može da zamisli scenario u kojem roboti postaju nekakva pretnja: „Na sreću, oni imaju dugme kojim mogu da se isključe i u svakom trenutku mogu da se gurnu u stranu“.