Rizična zavisnost Nemačke od Putinovog gasa
28. januar 2022.„Kriza oko Ukrajine dovela je do jasnog pogoršanja veza Rusije i Zapada.“ Tom rečenicom su Matijas Bazedau i Kim Šulce započeli svoje istraživanje pod naslovom „Zavisnost od uvoza energenata: Rizik za Nemačku i Evropu?“ U studiji se navodi: „Nemačka i Evropa u popriličnoj meri zavise od uvoza energenata iz Rusije. To se pre svega odnosi na zemni gas, naftu i kameni ugalj. S obzirom na pogoršanje veza s Moskvom, sve će glasnija biti upozorenja na to da bi ruska vlada mogla da iskoristi obustavljanje isporuka kao političko oružje.“
Važno je napomenuti da je ovaj dokument nastao 2014. kao istraživanje Nemačkog instituta za globalne i regionalne poslove (GIGA) iz Hamburga.
-pročitajte još: Nema zamene za ruski gas?
Ništa se nije promenilo
Ništa se nije promenilo od vremena kada je ta studija objavljena – štaviše, Vladimir Putin je u svojoj spoljnoj i energetskoj politici dobrano dodao gas. Šef ruske države iz temelja je modernizovao vojne snage i pretnjama vrši sve veći pritisak i na susedne zemlje i na delove Evropske unije.
Pritom je pogubno to što je nemačka zavisnost od uvoza energenata iz Rusije u poslednjih deset godina značajno porasla. Udeo ruskog gasa u nemačkoj potrošnji od 2012. je porastao sa 40 na 55 odsto, dakle za više od jedne trećine. Kada je reč o nafti, u istom vremenskom periodu udeo je porastao sa 38 na 42 procenta.
Bez straha od hladnih stanova
Danas se u Nemačkoj svaki drugi stan odnosno kuća greju na gas. Pritom se sezona grejanja, u zavisnosti od vremenskih uslova, ponekad protegne i do kraja marta. Stručnjaci su ipak uvereni da ljudi ne bi trebalo da brinu da će njihovi stanovi ostati u hladni, ukoliko konflikt u Ukrajini eskalira.
„Ako se pogleda globalna ponuda, onda vidimo da bismo sutra mogli da zamenimo ruski gas“, preneo je nedavno list „Frankfurter algemajne cajtung“ izjavu Andreasa Goldtaua, eksperta za energetiku pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP). „Pitanje je međutim koliko za to želimo da platimo?“ U slučaju obustavljanja isporuka, Evropa bi imala tri izvora: da dobije više gasa od drugih zemalja putem gasovoda, da uvozi više tečnog prirodnog gasa (LNG) preko tankera ili da koristi gas iz rezervi.
-pročitajte još: Skladišta gasa u Nemačkoj: Uz blagu zimu, preguraćemo
Posebno je pogođena industrija, koja je sa 35 odsto najveći potrošač u Nemačkoj i koja već sada mora da se bori s visokim cenama gasa. Za posebno energetski intenzivne privredne grane poput industrije aluminijuma, đubriva ili keramike, proizvodnja se nakon određene cene gasa ekonomski više ne isplati.
Oseka u nemačkim rezervama gasa
Ali, posegnuti za rezervama gasa nije lako. Skladišta se inače mahom nalaze na severu Nemačke, a trenutno su na rekordno niskom nivou. To je u intervjuu za DW potvrđio i Sebastijan Bleške iz Inicijative za skladištenje energenata (INES). „Nemačka ima, globalno gledano, četvrti po veličini kapacitet za skladištenje zemnog gasa. To je sigurno jedan od razloga zašto mnogi sada gledaju u smeru nemačkih rezervoara, posebno mnogi s područja unutrašnjeg tržišta EU. Nemačka skladišta su u ovom trenutku popunjena sa oko 42 odsto raspoloživih kapaciteta i tako nizak nivo rezervi gasa u ovo doba godine nikada do sada nije zabeležen“, rekao je Bleške.
Pikantan detalj je što sa deset procenata nemačkih skladišta gasa upravljaju ćerke-firme Gasproma, koncerna bliskog Kremlju. A ona su, kaže Bleške, popunjena sa samo 17 procenata, za razliku od 50 odsto u drugim skladištima.
Bakrot malih dobavljača
Evropske zemlje-proizvođači, poput Norveške, Holandije ili Velike Britanije, ne bi mogle da nadoknade ruski gas. Prema izjavi vlade u Oslu, Norveška subvencioniše ono što je moguće, a ni Holandija ne može da povećava isporuke gasa. I Velika Britanija pati zbog nestašice zemnog gasa i rekordno visokih cena. One su već dovele do bankrota čitavog niza malih dobavljača tog energenta.
LNG (još) nije konkurent gasu iz gasovoda
Poslednjih nedelja sve je više tankera s tečnim gasom koji kreću iz SAD ka Evropi. Za razliku od susednih zemalja, kao što je na primer Holandija, Nemačka na svojoj obali nema nijedan LNG-terminal. Ali zato ima Severni tok 2, koji je pun ruskog gasa i čeka zeleno svetlo da krene s radom.
Taj gasovod jasno pokazuje koliko je za Nemačku komplikovana priča o zavisnosti od ruskog gasa. S jedne strane ministarka spoljnih poslova Analena Berbok to koristi kao pretnju sankcijama, a s druge strane kancelar Olaf Šolc to relativizuje kao samo još jedan projekat privatnog sektora. Ipak, kancelar je nedavno promenio mišljenje i rekao da će gasovod u slučaju ruske invazije na Ukrajinu biti zatvoren.
-pročitajte još: Ruski gas za Kinu
„Rusija se ne može zameniti kao dobavljač“
Poznavaoci prilika u energetskoj branši ne veruju da će Rusija u potpunosti obustaviti isporuke gasa Zapadu. Tako šef proizvođača električne energije „Uniper“, Klaus-Diter Maubah, ukazuje da se Rusija čak i tokom Hladnog rata ili nakon aneskije Krima pridržavala svojih dugoročnih obaveza u vezi s isporukama gasa. On procenjuje da na ruski gas otpada oko 50 odsto nemačke potrošnje, ali ta stopa je promenljiva, naročito u poslednje vreme. Ali, čak i sa manjim uvozom ruskog gasa od te procene, Maubah naglašava da se „Rusija u narednim godinama ne može zameniti kao dobavljač“.
Osim toga, energetska tranzicija predviđa gašenje tri preostale aktivne nemačke nuklearke i odustajanje od proizvodnje električne energije na ugalj. Da bi se popunile praznine u snabdevanju koje će zbog toga nastati, zemni gas za Nemačku ostaje najvažniji fosilni izvor energije.
Više kupovine gasa preko tzv. „spot-tržišta“
Evropski snabdevači i uvoznici već decenijama imaju ugovore o isporuci ruskog gasa putem gasovoda, i to na rok do 30 godina. Jedan od razloga za ekstremno poskupljenje zemnog gasa je to što mnogi dobavljači kratkoročno kupuju gas na takozvanom „spot-tržištu“, a tamo su se cene gasa u poslednjih godinu dana višestruko povećale.
Eksperti za energente u jednom su jedinstveni: dok bi mogući izostanci isporuke ruskog gasa u potpunosti mogli da se kompenzuju isporukom skupog LNG-gasa, dotle bi verovatno već prošla sezona grejanja.
Međutim, Sebastijan Bleške veruje da vreme radi za Nemačku i EU, koje od Rusije ukupno dobijaju oko 40 odsto svojih potreba za gasom. „Kako zima odmiče, možemo očekivati rast temperatura, a trenutno je vreme blago. Ipak“, kaže, „određena doza nesigurnosti ostaje“.
Zemni gas će dakle da ostane skup, najmanje do proleća. Ali do stvarnog popuštanja tenzija u geopolitičkom pokeru Vladimira Putina i Zapada, doći će tek kada na vidiku bude mirno rešenje problema.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.