Ring protiv diskriminacije

Osvald Maršal (na slici u desnom uglu ringa) naslonjen na konopce u ringu pažljivo gleda svoje učenike. „Ne isturaj glavu“, savetuje mladom bokseru za vreme treninga. Maršal je mišićav. Uputstva daje tiho. Sportiste želi da podstakne, a ne da im naređuje. Mladi bokseri ga pažljivo slušaju jer znaju o kome je reč. Maršal je nekada bio uspešan bokser. Iako mu je bilo teže nego konkurenciji, sedamdesetih godina je nizao pobedu za pobedom.

Osvald Maršal je Sint, pripadnik grupe Roma koja je najbrojnija u Nemačkoj. O Sintima i Romima se uglavnom malo zna i govori se uglavnom negativno. Od proširenja EU na istok, najveća su manjina i u Uniji (10 miliona). Maršal je rođen u Mindenu u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji. Iako su njegovi preci iz Nemačke, morao je grčevito da se bori za svoj status u društvu. Za mnoge je bio obični „Ciganin“.

Sint pod nemačkom zastavom

Osvald Maršal je na svoj način još kao mladić želeo da pokaže da jedan Sint može uspeti u životu. Prvi put se za nemački nacionalni tim borio 1971. godine. „Kada je počelo intoniranje himne, kolena su mi zaklecala. Plakao sam“, kaže Maršal. U „njemačkom dresu“ je boksovao 25 puta. Bio je predsednik i trener bokserskog kluba Minden. Tri njegova boksera su bila prvaci Nemačke. „Titule nisu najvažnije“, kaže Maršal i dodaje: „Sportom želimo da spojimo našu manjinu sa većinom u društvu.“ Redovnim sportskim događajima želi da pojača timski duh, svest o odgovornosti i toleranciji.

U proleće 2010. godine je sa delegacijom Fudbalskog saveza Nemačke putovao u Mađarsku u kojoj je u poslednje tri godine ubijeno nekoliko desetina Sinta i Roma. Sa prijateljima je tražio sponzore i osnovao Udruženje nemačkih Sinta u Mindenu. Maršal je pre nekoliko dana svoje aktivnosti predstavio mladima u bokserskom kampu Krojcberg u Berlinu. Kamp je dobio ime po Johanu Trolmanu. Reč je o nemačkom Sintu koji je 1933. godine bio prvak Nemačke u poluteškoj kategoriji. Nacisti, koji su njegov stil nazvali antinemačkim, sprečili su njegovu dalju boksersku karijeru. Ubili su ga 1944. godine. 

Autori: Roni Blaške / Mehmed Smajić
Odg. urednik: Nemanja Rujević