„Islamska država“ još nije preuzela odgovornost za seriju napada koji su krajem Ramazana potresli Saudijsku Arabiju. Ipak, skoro je izvesno da je ta globalna teroristička organizacija odgovorna za varvarske napade. Takvi teroristički napadi svojstveni su upravo tim džihadistima.
Od onog trenutka kada se saudijska vlast odlučila da se aktivnije uključi u borbu protiv „Islamske države“, moralo se računati s tim da će i u samom srcu muslimanskog sveta, na teritoriji Saudijske Arabije, doći do napada. Uostalom, zna se da se do sada džihadistima u Siriji priključilo 3.000 državljana Saudijske Arabije. Procenjuje se da se trećina tih iskusnih boraca vratilo u zemlju, tako da se može pretpostaviti da „Islamska država“ ima dovoljno potencijalnih „spavača“.
Napad na kraljevsku kuću
Saudijska Arabija je proteklih godina više puta bila cilj džihadističkog terorizma. Međutim, intenzitet, perfidno izabrano vreme napada, kao i ciljevi puni simboličnog značenja, govore o nečem kvalitativno novom. Napadima na džamije koje se nalaze u blizini dobro čuvanog američkog konzulata u Džidi, zatim u Katifu, šiitskom gradu na istoku monarhije, i naposletku u Medini, u blizini Muhamedovog groba, bezobzirni džihadisti pogađaju ključna mesta saudijske države. Oni nikada nisu krili da im je cilj proizvođenje haosa u saudijskoj monarhiji i preuzimanje vlasti u Meki i Medini.
No, ti napadi ne bi trebalo da potisnu u drugi plan uspehe koje Saudijska Arabija beleži u borbi protiv terorizma. Obimnim programima za deradikalizaciju i rehabilitaciju, državi je pošlo za rukom da stekne veliki uticaj na mehanizme regrutacije džihadista u zemlji. Ona takođe postupa veoma oštro prema povratnicima s ratišta i simpatizerima. To je preko potrebno, ali ne i dovoljno da se otkloni opasnost od džihadista koja se pretvorila u ozbiljnu, egzistencijalnu pretnju saudijskoj Arabiji.
Uticaj radikalnih vehabija
Kraljevska kuća praktično nema izbora osim da svim sredstvima, represivno i preventivno, suzbija pseudokalifat „Islamsku državu“. Pre svega, nova markantna ličnost, princ Mohamed bin Salman, koji je drugi u prestolonasledničkoj hijerarhiji, sada mora suzbiti uticaj vehabija i sprovesti dalekosežne reforme u državi i društvu. Naravno, ne mora čovek da simpatiše vladajuću elitu Saudijske Arabije, zemlje u kojoj su brutalne, srednjovekovne kazne sasvim normalne. Međutim, čovek i nema nekog izbora osim da vlastodršcima u Rijadu poželi uspeh u borbi protiv podivljalih džihadista.
Alternativa bi bila kolaps saudijske države, a to bi bio košmar, ne samo za susede i arapski svet, već i za Evropu.