Rijad ipak dobija nemačko oružje
9. decembar 2018.
Zbog ubistva novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Turskoj, Nemačka je zamrzla izvoz oružja Saudijskoj Arabiji – na dva meseca. Tako je to bar saopštila vlada u Berlinu. Ta odluka se temelji na izveštajima CIA prema kojima je saudijski princ Mohamed bin Salman naložio ubistvo Kašogija.
Nemačka vlada, prema koalicionom ugovoru, zapravo ionako ne bi smela da odobrava izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. U koalicionom ugovoru, naime, piše: „Mi ćemo i dalje ograničavati izvoz oružja trećim zemljama koje nisu članice NATO ili EU niti su im ravne. Odmah ćemo obustaviti izvoz oružja zemljama koje učestvuju u ratu u Jemenu.“
Rajnmetal – opušteno...
I pored toga, Saudijska Arabija je drugi po rangu uvoznik nemačkog oružja. Ove godine je već dogovoren izvoz oružja Rijadu u vrednosti većoj od 500 miliona evra, kako je to saopštilo Ministarstvo privrede na upit Zelenih u Bundestagu.
No i pored najnovijih zabrana o kojima govori vlada Berlinu, nemački koncern za proizvodnju oružja Rajnmetal i dalje prodaje Saudijskoj Arabiji svoje proizvode, i to preko svojih firmi koje imaju sedišta u Italiji i Južnoafričkoj Republici. Šef Rajnmetala Helmut Merh je jednostavno utvrdio da „te isporuke nisu pogođene zaustavljanjem izvoza“.
Rajnmetal je koncern sa sedištem u Diseldorfu, sa obrtom od 5,9 milijardi evra u 2017, sa kćerkama-firmama u SAD, Kanadi, Italiji, Švajcarskoj, Južnoafričkoj Republici, Poljskoj, Holandiji, Singapuru, Norveškoj i drugim zemljama širom sveta.
Pravne komplikacije
U svemu postoji još jedna „kvaka“, naime, činjenica da postoje oružje i oprema čiji je izvoz bio odobren pre nego što je vlada u Berlinu donela svoju odluku. Ta odluka se odnosi i na takvo oružje – ali nije pravno obavezujuća za koncerne.
Vlada polazi od toga da će industrija oružja da se pridržava mere „zamrzavanja“. Ukoliko ne bi bilo izvezeno oružje, bila bi propuštena zarada nešto manja od dva i po miliona evra. S druge strane, ako bi zabrana već odobrenog izvoza bila pravno obavezujuća za koncerne, oni bi mogli da ispostave vladi odštetne zahteve.