Povod za međusobne obračune

Pravni tim Bosne i Hercegovine podneo je Međunarodnom sudu pravde u Hagu zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije. Sud će sada da proveri činjenice, nakon čega će i Srbija dobiti priliku da se izjasni. Godine 2007. presuđeno je da je Srbija odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu time što nije učinila sve što je u njenoj moći da ga spreči, ali je oslobođena direktne odgovornosti.

Preživele žrtve rata sada očekuju da će revizija pokazati ono što nije bilo moguće utvrditi u prvobitnom postupku. „Žrtve očekuju da Međunarodni sud pravde dokaže ono što svi mi u BiH znamo, da je Srbija involvirana u genocid i agresiju na BiH“, kaže za DW predsednik Fondacije „Istina, pravda, pomirenje“ Sinan Alić. Govoreći o činjenicama koje potvrđuju uključenost Srbije u ratne događaje u BiH, naš sagovornik podseća na delovanje borbene avijacije tokom rata, te učešće jedinica Novosadskog, Valjevskog, Užičkog i drugih korpusa bivše Jugoslavenske narodne armije (JNA), kasnije Vojske Srbije i Crne Gore, u zločinima širom BiH, a naročito u Podrinju.

Zašto je važna revizija?

„Svi znaju da je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u dogovoru s vlastima u Beogradu, Goranom Svilanovićem i Vojislavom Koštunicom, sakrila, odnosno stavila pod neku vrstu pravnog embarga, transkripte sednica Vrhovnog saveta odbrane u kojima se prepoznaje i dokazuje umešanost Srbije u agresiju i genocid u BiH. Poznati su i dokumenti o stotinama oficira koji su ratovali u BiH u sastavu Vojske Republike Srpske (VRS), a na platnom su spisku Srbije. Na tom je spisku sve do 2001. godine bio i Ratko Mladić. Njega i druge oficire bivše VRS, od kojih su mnogi pravosnažno osuđeni za najteže ratne zločine, plaćala je Srbija. Prema dogovoru Karle del Ponte i vlasti Srbije, ti papiri su sklonjeni i nisu bili dostupni pravnom timu BiH. Zašto je ova revizija važna? Zato što izuzetno značajne činjenice zbog embarga nisu mogle da budu predočene Međunarodnom sudu pravde u prvobitnom postupku“, kaže Sinan Alić.

Podnošenje aplikacije za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije uzburkalo je duhove u regionu i, prema ocenama analitičara iz Srbije, može da unazadi odnose između BiH i Srbije, posebno između Bošnjaka i Srba. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov, za BH radio 1 je rekao da događaje oko revizije treba posmatrati i u kontekstu predstojećih izbora u Srbiji: „Aleksandru Vučiću i drugim kandidatima sada je stalo da pokažu kako vode računa o nacionalnim interesima u Srbiji, ali i srpskom narodu u susednim državama.“

Politički analitičar iz Beograda Zoran Dragišić veruje da će, ukoliko dođe do revizije presude, Srbija preduzeti sve diplomatske i pravne mere. „Važno je da Srbija na adekvatan način odgovori na te procese, ali je važno očuvati i regionalnu stabilnost. Pre svega, trebalo bi sprečiti da dođe do pogoršanja odnosa između Srba i Bošnjaka u BiH, a potom moramo da budemo svesni da određen broj Bošnjaka živi i u Srbiji i da ovi procesi ne bi trebalo negativno da se reflektuju na unutrašnje prilike u Srbiji. Što se tiče BiH, bojim se da odnosi u toj zemlji ne idu u dobrom pravcu i da će određene mere međunarodne zajednice biti neophodne“, kaže Dragišić.

Rusija saglasna, Turska uzdržana

Reagovala je i međunarodna zajednica – umerenim saopštenjem. U Sarajevu je u četvrtak (23.2.) zasedao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira. Izražena je „zabrinutost zbog ozbiljne političke situacije do koje je došlo kao rezultat inicijative da se podnese zahtev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde“. Zabrinuti za funkcionisanje zajedničkih organa vlasti u BiH, ambasadori Upravnog obora Saveta za sprovođenje mira, pozvali su lidere da se uzdrže od „jednostranih poteza“. Rusija ovoga puta nije imala „izdvojeno mišljenje“, ali zato jeste Turska, koja se nije pridružila tom paragrafu.

Korisnici društvenih mreža primetili su i da se Rusija nije usprotivila paragrafu u kojem se spominje genocid. „Ambasadori Upravnog odbora svesni su patnji koje su prouzrokovali genocid i drugi zločini, kao i prava žrtava i preživelih, te su ponovo istakli potrebu da se ulože dalji napori u pravcu pomirenja i dobrih odnosa u zemlji i regionu. Tolerancija, prihvatanje drugih i miran suživot, apsolutni su imperativi civilizacija zasnovanih na pravima i slobodama, demokratiji i ravnopravnosti“, navodi se u saopštenju Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira.

Odgovarajući na optužbe da inicijativom za podnošenje zahteva za reviziju presude „izaziva krizu“, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je odgovorio: „Ne izazivam krizu, nego to čine oni koji su počinili agresiju, genocid i veličaju ratne zločince.“ Izetbegović, a potom i hrvatski član državnog Predsedništva Dragan Čović, napustili su u četvrtak (23.2.) vanrednu sednicu Predsedništva, ne izjašnjavajući se o predlogu predsedavajućeg Mladena Ivanića da se ponovo razgovara o reviziji.

„Masovna politička histerija“

Politički analitičar iz Tuzle Enes Osmančević primećuje da su u „masovnoj političkoj histeriji“ u vezi sa revizijom, više zabrinuti političari iz RS, nego iz Srbije. I lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović posumnjao je da se u zaštiti srpskih nacionalnih interesa ovoga puta pomalo preteruje: „Postalo je jasno da je BiH u ozbiljnoj krizi i da se sada samo traže povodi za međusobne obračune. Ako srpski lideri u BiH misle da brane Srbiju kao što su to već radili, molim ih da to više ne rade. Najveća pomoć nam je mir u BiH.“

Mladen Ivanić, koji je nakon neuspešne vanredne sednice Predsedništva BiH gostovao u programu BHRT-a, optužio je Bakira Izetbegovića da svojim postupcima, među kojima i napuštanjem sednice, ugrožava rad zajedničkih institucija vlasti. Ivanić je nagovestio i konkretno delovanje srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine. Kako će se srpski predstavnici ponašati u zajedničkim organima vlasti, za sada je nepoznanica. To bi trebalo da bude dogovoreno u ponedeljak (27.2.) na posebnoj sednici Narodne Skupštine Republike Srpske.