Resetovanje sistema u Srbiji
7. februar 2019.
Prvu zajedničku posetu Briselu koorganizatora opoziciong Saveza za Srbiju Vuka Jeremića i Dragana Đilasa obeležila je objava konačnog ujedinjenju najvećeg dela opozicije u Srbiji, kao i izveštaj organizacije „Fridom haus“ koja je Srbiju proglasila za „delimično slobodnu zemlju“. Kao razloge za takvu ocenu Jeremić i Đilas naveli su nedostatak slobode medija i izražavanja, prisustvo korupcije, kriminala i političkog nasilja, eroziju državnih institucija, a tu je i, kako kažu, kontinuirana kampanja protiv opozicije.
Aktuelni lideri opozicije, a nekadašni ministar spoljnih poslova Srbije Jeremić i bivši gradonačelnk Beograda Đilas, morali su da objasne svojim domaćinima u Evropskom parlamentu i situaciju unutar same „šarenolike opozicione koalicije“ u Srbiji, pogotovo kada je reč o zajedničkom stavu prema nastavku EU-puta Srbije i odnosu prema kosovskom problemu.
„Imamo dosta suprotstavljenih stavova, ali treba razgovarati o svemu i otvarati oči. Smatram da nema opasnosti da Srbija skrene sa EU puta“, ocenio je Đilas.
Jeremić o „vešalima“
Posebna tema za lidere Saveza za Srbiju jeste pitanje građanskih protesta koji se od 8. decembra održavaju u Beogradu i širom Srbije, kao i uloga srpske opozicije u njima.
„Ti protesti su pre svega poslali jednu važnu poruku – da je neophodno jedinstvo opozicionih aktera“, izjavio je za DW u Briselu predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. „Svi oni koji su se mrštili na ideju jedinstvenog opozicionog nastupa, dobili su jasnu poruku građana. Protesti su nešto što je najozbiljnije uzdrmalo režim Aleksandara Vučića od njegovog uspostavljanja. Na tim protestima hodamo svi zajedno, ne pravimo pitanje da li neko nosi ovu ili onu zastvu i kakvo političko mišljenje ima po nekoj konkretnoj političkoj temi. Poznato je da postoje razlike, ali smo svi zajedno“, kaže Jeremić.
Na pitanje o pojavljivanju improvizovanih vešala na poslednjoj šetnji u Beogradu, Jermić objašanjava da taj čin „nije za pohvalu, niti je duhovit“.
„Priznajem da ih nisam video i ne znam ko je to napravio. Ja lično to ne bih pravio, niti nosio, niti bi mi tako nešto plalo na pamet. Ali mislim i da je reakcija vlasti bila neprimereno oštra. Osoba koja je to nosila dobila je 30 dana pritvora. To se radi za teško krivično delo, recimo ubistvo žene na auto putu na rampi. To pokazuje da Srbija ima ozbiljne izazove kada je reč o vladavini prava“, ocenjuje Jermić.
Tusk i Vučić „srodne duše“, Han na Pinku
Pored kritika na račun vlasti i stanja u svojoj zemlji što je, ako uključimo i smisaoni rad na promenama i posao svake opozicije, Vuk Jeremić i Dragan Đilas su se tokom posete Evropskom parlamentu kritički osvrnuli i na rad pojedinih zvaničnika Evropske unije. Uz ocenu da delovi Brisela više vole da „guraju glavu u pesak“ i ignorišu stvari koje ne idu dobro u procesu pristupanja Zapadnog Balkan i same Srbije EU, Jeremić se zapitao da li se zapravo radi o ceni koju EU dobrovoljno plaća lokalnim liderima zarad kratkoroče stabilnosti u regionu.
„Kada predsednik Evropskog saveta Donald Tusk dođe u Beograd i kaže za Aleksandra Vučića da mu je ’srodna duša’ i ’najveći Srbin’ koga je upoznao, to kod jednog broja ljudi, uključujući i mene, ne može da naiđe na visok stepen razumevanja. Pogotovo ako su vam evropske vrednosti bliske ili imate neko mišljenje kako bi Srbija trebalo da izgleda kao deo evropske porodice naroda. Ako visoki rukovodici EU dođu u Beograd i zagrle Vučića, onda se postavlja pitanje da li je Evropa to čemu mi treba da nastavimo da težimo“, izjavio je Jeremić za DW.
On je dodao i da pojavljivanje komesara Johanesa Hana na TV Pink šalje vrlo jaku poruku. „Han nikada nema vremena da se sastane sa opozicijom. A onda ode na TV Pink, bez da postavi pitanje o uređivačkoj politici te kuće. To ima efekat izvesnog obeshrabrenja onih koji se zalažu za evropski put i evropske vrednosti u Srbiji. Zašto to rade i da li je to cena kratkoročne stabilnosti“, zapitao se Jeremić.
Nemaju vremena za opoziciju
Ni ovoga puta, sada u Briselu, komesar Johanes Han nije mogao – zbog obaveza – da se sastane s predstavnicima srpske opozicije, iako su oni tražili sastanak i sa njim i sa šeficom EU-diplomatije Federikom Mogerini. Umesto najvišnih zvaničnika dobili su sagovornike iz Generlnog direktorijata za proširenje i Evropske službe za spoljne poslove.
I dok u Briselu tvrde da su razgovori sa predstavnicima opozicije i dalje „uobičajena i redovna stvar“, mi se sećamo i vremena kada su tadašnje lidere opozicije, a predstavnike današnje vlasti, Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, primali nekadašnji nadležni komesari Oli Ren i Štefan File. Od promene vlasti u Srbiji 2012. godine, srpske opozicije u Briselu nema ni u tragovima, a pitanje je ko je za to odgovoran: oni koji bi trebalo da se organizuju i dođu, ili oni koji bi trebalo da ih pozovu i prime?
Sporazum sa narodom
Bez obzira na sve nabrojane političke neprilike i prepreke kod kuće, ali i u Briselu, predstavnici srpske opozicije smatraju da je Srbija oduvek pripadala i da će nastaviti da pripada Evropi. Oni očekuju da prevaziđu probleme i ponovo se, kako kažu, izbore za slobodu.
„Srbija se budi i stvari neće biti iste nakon ujedinjenja opozicije“, smatra Vuk Jeremić.
Prema rečima Dragana Đilasa opozicija u Srbiji se ujedinila u borbi za slobodne izbore i slobodu medija, a u cilju resetovanja sistema u Srbiji.
„Cela opozicija, zajedno sa građanima koji protestuju, univerzitetskim profesorima, studenitima i javnim ličnostima, spremna je da potpiše Sporazum sa narodom. Tim dokumentom ćemo se obavezati na formiranje vlasti sastavljene, ne od nas, već od eksperata koja će resetovati naš sistem i odvesti slobodu i demokratiju u Srbiju“, poručio je Đilas.
Obojica su kažu da veruju u Srbiju otvorenog društva i obnovljenog demokratskog sistema odlučivanja. Tu uključuju i poštene izbore.
„Verujem da ćemo uskoro doći u priliku da imamo izbore u Srbiji, ali fer, poštene i demokratske izbore. Sve dok se takvi uslovi se ne steknu, možda može da bude fingiranja izbora, ali neće biti pravih izbora, a samim ti ni legitimiteta bilo koje institucije koja vlast zasniva na gaženju Ustava i civilzacijskih normi bliskih modernoj Evropi za koju se zalažemo“, naglasio je Jeremić u Briselu.
On je pozvao na dalji dijalog opozicije i institucija EU, ne samo u Briselu, već i u Beogradu, kao i u ključnim evropskim prestonicama.
„Nadam se da ćemo uskoro dobiti priliku da i u Berlinu razgovaramo sa ključnim činiocima, s obzirom na to da je Nemačka jedna od najznačajnih aktera i van Evropske unije, a svakako kada je reč o Zapadnom Balkanu“, poručio je Jeremić u razgovori za DW.