Renesansa Talidomida

Početklom šezdestih se medjutim pokazalo da se sve češće radjaju deca sa nepravilnostima unutrašnjih organa i udova.

Širom sveta na svet je došlo oko 10 000 takozvane Kontergan dece – od toga samo u Nemačkoj 4000.Bio je jedan od najvećih skandala u framacetuskoj industriji.Ipak talidomid doživljava renesansu u mnogim zemljama.

Povratak Talidoma desio se slučajno: sredinom šezdestih godina izraelski lekar Jakob Šeskin dao je ,odnekud preostali Kontergan, jednom pacijentu obolelom od lepre, koji zbog neizdrživih bolova, više nije mogao da spava. Posle toga, pacijent ne samo da je dobro spavaao, nego se stanje njegove kože, tipčno za lepru, u mogome poboljšalo. Testovi kod drugih leproznih pacijenata potvrdili su delovanje leka.

Od tada se Talidomid prepisuje obolelima od lepre. Medjutim,u nekim nerazvijenim zemljama desile su se užasne posledice – na svet je došlo oko 1000 dece sa teškim hendikepima.

Kurt Eger, Profesor farmaceutske hemije na Univerzitetu u Lajpcigu počeo je pre 20 godina da istržuje talidomid- lekovitu supstancu u Konterganu.

„Pacijnti nisu bili dovoljno informisani - uputstvo za upotrebu leka je najčešće bilo na engleskom jeziku ili je bio priložen crtež trudne žene i kosa crta preko njega. Ljudi su to tumačili - ovaj lek deluje i kontraceptivno , sprečava trudnoću. Tako je došlo do fatalnih manfistacija.“

Medjutim danas se čini sve moguće kako trudnice više ne bi uzimale talidomid – dodaje Kurt Eger.Ovaj lek se širom sveta prepisuje uz stroge kontrole – pacijenti dobijaju obaveštenja na svom maternjuem jeziku, pismeno i usmeno. Žene moraju da se obavežu da će paralelno koristiti dve metode za sprečavanje trudnoće i redovno vršiti testove na trudnoću.

Talidomid se u medjuvremnu prepisuje i za druge bolesti. Jer ova susptanca leči i tumore u ustima i ždrelu , od kojih naročitto pate oboleli od SIDE u poodmakalom stadijumu. Osim toga, naučnici su došli do saznanja da isti mehanizaam koji kod fetusaa u majčinoj utrobi dovodi do hendikepa, sprečava razvoj zloćudnih tumora.Talidomid naime zaustavlja razvoj novih krvnih sudova i time sprečava razmnožavaanjaa ćelija tumora.

„To je veeoma fascinantno.S druge strane ta supstnca je za farmakologe surova. Ona je u stanju mnogo toga da učini u organizmu i zbog toga se ne zna tačno šta izaziva koji efekat.“

Kurt Eger je 5 godina saradjivao sa nekadašnjim proizvodjačem Kontergena. Istraživačkoj grupi u Hemija Grinental pošlo je za rukom da povećaju sposobnost resorpcije ovog leka, čime je olakšano njegovo doziranje. Medjutim, nakon što je postalo jasno da se u zemljama u razvoju ponovo radjaju takozvana „kontergen deca“, firma Grinentaal je odlučila da se defintivno povuče iz priče o ovom leku i obustavi sva dalja istraživanja. Kurt Eger je preuzeo profesorko mesto ne univerzitetu u Lajpcigu i pokušao da novac za dalja istrižavnja dobije od Nemačke zajednice za istrižavnja.Medjutim, bez uspeha.

„Poruka je glasila – dalje rukie od toga!U nemačkoj je to veoma osetljiva tema – to je tako.A naći neku drugu firmu je veoma teško.Jer drugi kažu – zašto ne idete u Grinental, a mi kažemo Grinental to neće.A oni onda kažu – onda nećemo ni mi.I tako je to išlo.“

Klinika Šarite za onkologiju i hematologiju u Berlinu. Dugim hodnicima žure medicinske sestre,svetlo je prigušeno.

Ovde leže najteži bolesnici od raka, takozvani beznadažni slučajevi. Mnogi od njih se ipak nadaju da će im talidomid pomoći.

Studije su pokazale da ovaj lek kod tumora mozga i nekih oblika leukemije može da spreči dalju razvoj bolestti, pojavu metastaza.U studiji je učestvoao premali broj pacijenata kako bi mogla da se donese konačna ,validna odluka o ovom leku. Nedvosmisleno je dokazano da Talidomid pomaže oboleilma od multiple mieloma – posebne vrste raka koštane srži. Profesro Volf Diter Ludvig, upravnik klinike kaže:

„Talidomod sigurno nije čudtvorni lek.Talidomid je bolji od lekova koje smo do sada koristili i time poboljšava kvalitet života pacijentima. Kod obolelih od multiple mieloma može se govoriti i produžetku života.”

Medjutim, talidomid i dalje ima snažna neželjena sporedna dejstva.Šteti embrionima i može da izazove velika oštećeenja nervnog sisitema.

Ipak talidomid je legalan lek u Australiji, Novom Zelandu, SAD, Izraelu i Turskoj. U Nemaačkoj se sme prepisivati samo obolelima od raka kod kojih drugi lekovi više ne deluju i kojima je ugrožeen život. Medjutim i dalje talidomid ne dobija svaki pacijent kojem bi ovaj lek mogao da pomogne. Lekari ga nerado prepisuju zbog toga što nije opšte priznati lek.Ali ne samo zbog toga.

„Talidomid je relativno skup lek i zbog toga ga lekari ne rado prepisuju.U Nemačkoj se ne prozivodi, pa mora da se uvozi, a zdravstveno osiguranje nije uvek spremno da preuzme troškove.“

Očekuje se da će talidomid 2008 ponovo dobiti licencu u EU,specijalno da lečenje multiple mieloma. Medjutim ovaj lek je i dalje opasan i treba biti oprezan – inače ponovo može doći do horor scenarija:

„Ako uzimate talidomid znate samo da deluje, ali vi ne znate šta se dešava na nivou molekula.To je čudno kod ovog leka – jedan mali molekul – a mnoštvo dejstava.“