Reis Kavazović: Naše odnose moramo zaštititi od politizacije

DW: Na islam u BiH se u Nemačkoj gleda kao na evropski, moderan i liberalan. Nemački političari su često znali da kažu: „Ugledajmo se na islam u BiH“. Koja je specifičnost islama u BiH u odnosu na bliskoistočni islam i druge islamske zajednice u svetu?

Husein Kavazović: Islam je u svom učenju, u svojim temeljnim izvorima jedan. Pitanje je interpretacija, a neretko kulture i tradicije podneblja u kojem se njegovo učenje širilo. Islam je u Bosni i Hercegovini vekovima kreirao kulturu i civilizaciju koja je uobličena interakcijom s glavnim tokovima istorijskih, kulturnih i političkih procesa koji su se odvijali u ostatku Evrope, sa svim specifičnostima tih procesa u zemljama jugoistoka Evrope. To je nešto što drugi nazivaju evropskim ili bosanskim islamom, a mi radije nazivamo „bosanskim iskustvom življenja islama“.

U poslednje vreme sve je više kritika da se slika islama u BiH polako menja i da posebnu ulogu u tome imaju salafisti. Kakav je Vaš odgovor na to?

Takve optužbe najčešće dolaze od političkih projekata koji bi od Bošnjaka, kao najveće žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji, napravili najveću evropsku opasnost. Priča o navodnoj „islamskoj opasnosti“ sa Balkana koristi se za potrebe istorijskog revizionizma i političke delegitimizacije evropskih naroda čiji su pripadnici većinski muslimani.

Istovremeno, globalizacija jeste donela pluralizaciju interpretacija islama, pa i u Bosni, i među Bošnjacima. Među tim interpretacijama su i rigidne, redukcionističke, a ređe i ideologizovane i nasilju sklone. Iako smo to smatrali velikim izazovom, danas možemo da kažemo da je islamska tradicija Bošnjaka i naše društvo pokazalo zavidnu otpornost na te izazove i da oni nisu uspeli da pomere glavne tokove našeg verskog učenja, niti da ugroze naše tradicionalne verske institucije življenja i naučavanja vere. Ono što je veoma bitno, jeste da su 4. decembra 2015. godine najodgovorniji predstavnici bošnjačkog naroda u državnim, političkim, verskim, akademskim, kulturnim i drugim institucijama Bosne i Hercegovine, potpisali Zajedničku izjavu o nasilnom ekstremizmu u kojoj je iznesen jasan stav Bošnjaka o tom fenomenu.

Početkom septembra je Austrijanac bosanskog porekla, kojeg su austrijske vlasti sumnjičile za islamizam, pucao je na stražare izraelskog konzulata u Minhenu. Koliku štetu napadi poput tog nanose imidžu muslimanske zajednice u BiH?

Nismo osetili bilo kakve reakcije koje bi postupke tog mladića, koji je prema onome što smo mogli da vidimo iz preliminarne istrage bio psihički nestabilan, povezivali s našom zajednicom u domovini ili dijaspori. Nama je veoma bitno da on motive za svoje nasilno ponašanje nije mogao da nađe u institucijama Islamske zajednice u BiH u domovini ili dijaspori. A drugo je pitanje šta možemo da uradimo više kako bismo zajedničkim naporima države i društva zaštitili te ranjive pojedince od manipulacije.

Sarajevo je u 15. veku ukazalo dobrodošlicu Jevrejima, nakon njihovog progona iz Španije, kada niko nije hteo da ih prihvati. Do danas je odnos stanovnika BiH i islamske zajednice prema jevrejskoj zajednici poseban i izrazito dobar. Može li on da bude narušen nakon rata koji Izrael vodi u Gazi, nakon napada Hamasa od 7. oktobra?

Na brutalnost i razmere razaranja kojima svet svedoči u Gazi i konstantnu eskalaciju nasilja u tom delu sveta, niko ne bi trebao da bude ravnodušan. Odnos koji mi muslimani Bošnjaci i naše komšije bosanski Jevreji imamo, pokušavamo da zaštitimo od politizacije. Do sada nam je to uspevalo i mi mislimo da ćemo uspeti i u budućnosti, bez obzira na to što globalni procesi pokušavaju da poremete te istorijske komšijske odnose u kojima smo uvek brinuli jedni o drugima. Ponosni smo na to što je sinagoga u Sarajevu verovatno jedina u Evropi koju ne čuvaju jake policijske snage, niti je okružena zidovima i bodljikavom žicom.

Mnogi u BiH, posebno Bošnjaci muslimani, osuđuju postupke Izraela u Gazi. Strahujete li da može da dođe do antagonizma prema Jevrejima u BiH ili Jevrejima generalno?

Ne vidim nikakav razlog za to. U Jevrejskoj zajednici u Bosni i Hercegovini, kao i u Islamskoj zajednici, hvala Bogu ima dovoljno odgovornih ljudi koji neće dozvoliti da se to desi. Sve dok svaki život cenimo isto i dok se ne plašimo da kažem istinu, i dok smo dosledni učenju naše vere, to se neće dogoditi. Ti odnosi su preživeli daleko veća iskušenja, preživeće i ovo.

Jevreji u Sarajevu svake godine slave Sarajevski purim. To je sećanje na događaj kada je 1819. godine osmanlijski namesnik u Bosni, Mehmed Ruždi-paša, u okove bacio tadašnjeg sarajevskog hahambašu Mojsija Danona i desetoricu najviđenijih Jevreja i zapretio im da će svu jedanaestoricu pogubiti ako mu se u roku od dva dana ne isplati 500 kesa groša. Sarajevska čaršija, njeni uglednici, pobunili su se i prisilili namesnika da oslobodi njihove komšije.

U Drugom svetskom ratu bošnjačka inteligencija potpisala je javne peticije protiv nacističkih zločina, muslimanske porodice su krile jevrejske porodice od nacističkih pogroma. Derviš Korkut, muslimanski direktor muzeja je, rizikujući sopstven život, spasio od nacista jednu od najvrednijih jevrejskih knjiga, Sarajevsku Hagadu, sakrivši je u jedno planinsko muslimansko selo. Zajedno smo preživeli opsadu Sarajeva, najdužu opsadu jednog grada u modernoj istoriji u poslednjoj agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Zajedno ćemo preživeti i ove strahote.

Druga je stvar što će dugoročno politika koju vodi trenutna vlast u Tel Avivu zasigurno stvoriti animozitete i duboko ukorenjena neprijateljstva koji će trajati godinama koje su pred nama i koje će biti teško prevladati.

Ove godine, na Međunarodni dan sećanja na Holokaust, koji ste obeležili u Memorijalnom centru Srebrenica, rekli ste da su Bošnjaci i bosanski Jevreji jedno telo i potpisali ste muslimansko-jevrejsku inicijativu za mir. Može li to da pomogne da se umanji jaz izazvan izraelskom ofanzivom u Gazi, koja je posledica napada Hamasa na jug Izraela?

Da. Na taj dan, u prisustvu predstavnica Majki Srebrenice i Jevrejske zajednice u Bosni i Hercegovini, ja i generalni savetnik emeritus Svetskog jevrejskog kongresa i predsednik Svetske federacije udruženja Bergen-Belzen, Menahem Z. Rosensaft, potpisali smo dokument nazvan „Principi dijaloga Kavazović-Rosensaft“. Posebnu zahvalnost dugujem mom prijatelju prof. Rosensaftu na njegovom angažmanu i odlučnosti, ne samo u realizaciji ove inicijative, nego i za sve što radi.

Posvećenost pamćenju i obeležavanju žrtava prošlih genocida, odbacivanje svih oblika antisemitizma, islamofobije i drugih netrpeljivosti, odlučna predanost zaštiti života, sloboda izražavanja unutar okvira poštovanja, na način da kao prijatelji možemo jedni drugima da kažemo ono što nas brine, naša očekivanja, strahove i nadanja, principi su koji Jevrejima i muslimanima u svetu mogu da budu putokaz za bolju budućnost. I ne samo njima, jer je Inicijativa za mir i pamćenje poziv svima, naročito našim komšijama pravoslavcima i katolicima, da nam se na tom putu pridruže. Posebno su nam bitni principi „dosledne i saosećajne komunikacije“ na kojima Inicijativa insistira i ulaganja zajedničkog napora u vremenima krize na način da smo se obavezali da stojimo zajedno, udružujući naše resurse, znanje i strategije. Zato se s pravom nadamo da će se naši zajednički napori proširiti na upravljanje kriznim situacijama, očuvanje mira i rad na obnovi, obezbeđujući čvrstu podršku i zaštitu naših zajednica, gde god i kada god se desi kriza koja preti miru ili preti ponavljanje genocida.

Ti principi su tu da ih prihvate i drugi verski lideri, akademici, zvaničnici i ljudi koji dele naše zajedničko nastojanje da budućim generacijama ostavimo bolji svet u kojem se nikome neće ponoviti genocid počinjen u Aušvicu, Bergen-Belzenu, Srebrenici, Jasenovcu i svim drugim mestima užasa.

U Evropi sve više jača desnica, a s njom i antislamsko raspoloženje. Kako Vi na to gledate?

Kao što pojava isključivih i netolerantnih ideologija među muslimanima ne bi trebalo da bude samo muslimanski problem, isto tako bi i jačanje takvih pokreta u Evropi trebalo da bude izazov kojim bi se zajedničkim snagama trebalo pozabaviti. Očigledno je da se neke od tih radikalnih, pa i nasilnih grupa hrane anti-migrantskim, pa i anti-islamskim sentimentom, ali njihova agenda je daleko šira, kao i razlozi njihove popularnosti.

Neki od problema za koje radikalna desnica tvrdi da imaju odgovor su legitimni izazovi koji očigledno brinu značajan deo Evropljana, samo je pitanje da li je odgovor koji nude ispravan i da li je u duhu slobodnih, demokratskih društava, utemeljenih na humanističkim vrednostima i individualnim i kolektivnim slobodama građana.

Naša zajednička Evropa ima tamna poglavlja svoje prošlosti od osvajačkih pohoda muslimanskih vladara, do krstaških ratova, preko verskih i sektaških ratova različitih pravaca unutar hrišćanstva, do strahota Prvog svetskog rata, uspona nacizma i dominacije komunizma nad velikim delom evropskog prostora, pa sve do genocida u Srebrenici. Tužna bi bila spoznaja da ništa nismo naučili iz tih grešaka i da nemamo kapacitet da ponudimo jednu bolju viziju budućnosti za našu decu. Trendovi koje osećamo i mi ovde nisu dobri i ne bi trebalo da zabrinjavaju samo muslimane Evrope.

Kako ocenjujete današnju situaciju u BiH? Kako gledate na segregaciju i etno-nacionalistički princip koji prevladava?

Uplitanje suseda u Bosnu i Hercegovinu, pa i njihove pretenzije prema njenoj teritoriji nažalost nisu prestale ni nakon brutalnog rata. Sile koje održavaju podele, segregaciju, pa i aparthejd u delovima države, ne odustaju od svojih nauma da delove BiH proglase teritorijom samo jednog od naroda, koji su ovde stolećima živeli zajedno. To su opasne ideologije prekrajanja granica, separatizma, podela i verske i nacionalne dominacije, koje je bolje zaustaviti na Balkanu, pre nego počnu da se šire Evropom. Dugo se verovalo da će proces evropskih integracija rešiti te probleme i da će primene evropskih normi, naročito Evropske povelje o ljudskim pravima i to što su presude Evropskog suda za ljudska prava ustavom nadređene domaćem zakonodavstvu, obezbediti evropsku budućnost svim građanima. Nažalost, problemi koje ima projekat ujedinjene Evrope najbolje se vide ovde na njenim granicama. U poslednje vreme imamo ozbiljne pokušaje da se u BiH ne insistira na istim vrednostima koje važe u drugim evropskim državama i da se ovde zadrži neki oblik „milet“ sistema, što nas posebno brine.

Veoma ste kritikovani i napadani kada ste prošle godine izjavili: „Ako institucije padnu, moramo biti spremni da branimo BiH oružjem“. Neki mediji su čak pisali da je to poziv na rat. Šta Vas je navelo da to kažete?

Institucije Bosne i Hercegovine su jedino što čuva mir u ovoj zemlji. Svako poigravanje s njima, poigravanje je s mirom u zemlji koja je toliko propatila ne tako davno.

U slučaju urušavanja državnih institucija rizikujemo da se vratimo u devedesete i da građani ove zemlje i narodi počnu samostalno da brinu o svojoj sigurnosti i zaštiti od nekih novih genocida. To je opasan put koji ne smemo ni da zamislimo.

Definicija manipulacije je kada oni koji svojom nepristojnošću i neodgovornim postupanjem počnu da vas prozivaju zbog vaše reakcije. Ratom ne prete oni koji upozoravaju na neodgovorne politike koje svakodnevno potkopavaju državne institucije, te narušavaju poverenje među građanima i narodima, nego oni koji u miru pokušavaju da postignu ono što nisu mogli u ratu i koji takve politike vode.

Husein-ef. Kavazović je 14. reisul-ulema Islamske zajednice u BiH. Na mesto prvog čoveka Islamske zajednice u BiH izabran je 2012. Završio je Gazi-Husrefbegovu medresu u Sarajevu, gde je stekao zvanje imama. Nakon okončanja studija na Univerzitetu Al-Azhar u Egiptu (1985-1990),vratio se u BiH gde je 1993. izabran za muftiju tuzlanskog ostavši na toj dužnosti do izbora za reisa.