Recesija, uspon desničara, kraj republike?
31. oktobar 2019.
Nova kriza mogla bi da zahvati samo jezgro nemačkog ekonomskog modela – automobilsku industriju. To smatra politički ananlitičar Filip Manov sa univerziteta u Bremenu. Na kraju krajeva, „motor sa unutrašnjim sagorevanjem više nije toliko tražena tehnologija“. A na proizvodnji takvih motora u Nemačkoj je angažovano stotine hiljada radnika. Kontinental, Boš, Ford, Folksvagen i drugi koncerni već najavljuju da će smanjiti broj radnih mesta. Kao posljedica toga, moglo bi da dođe do „masovnih i jasnih protesta“.
U kom smeru bi takvi protesti mogli da krenu? Manov je to predvideo još 2018. u svojoj knjizi „Politička ekonomija i populizam“. Prema njegovoj tezi – koju još uvek zastupa – za Alternativu za Nemačku (AfD) glasaju kvalifikovani radnici srednje klase u južnim nemačkim pokrajinama. Dakle oni koji rade u automobilskoj industriji. Manov smatra da su oni svesni šta bi moglo da im se dogodi: „Dvadeset godina radite u firmi, dobijete otkaz i bez posla ste. A onda, nakon godinu i po dana, završavate na socijalnoj pomoći. A to je, grubo rečeno, novac koji dobijaju i izbeglice.“ Zbog toga, kaže, može da razume zašto ljudi biraju desničare.
AfD protiv establišmenta
Alternativa za Nemačku se več dugo bavi takvim temama. Ta stranka poslednjih meseci često u svojim saopštenjima govori o tome ko je zapravo za sve kriv. Ostale stranke „ne bi uspele da nemačku privredu prilagode budućnosti“, smatra poslanik AfD Tino Krupala. „Suočavanje sa tim bi trebalo da bude od najveće važnosti.“
Krupala je zamenik šefa poslaničke grupe AfD u Bundestagu. Ujedno je i jedan je od pretendenata na mesto predsednika stranke. Mnogi u Alternativi to vide kao dobro rešenje – ako se Aleksandar Gauland, jedan od dvoje predsedavajućih stranaka, ne bude više kandidovao. Odluka će biti donesena na kongresu te stranke u novembru.
Novi birači na vidiku?
Nemački desničarski populisti iz AfD-a su politička posledica brojnih kriza. Kriza evra ih je takoreći porodila – tada je to još uvek bio građanski protest za finansijsku stabilnost i sigurnost imovine. U izbegličkoj krizi 2015. i ’16. AfD je bio jedina partija koja je konsekventno kritikovala migrantsku politiku vlade Nemačke. To joj je dalo vetar u leđa i oni su danas prisutni u svim pokrajinskim parlamentima Nemačke. Ankete međutim u ovom trenutku pokazuju da podrška stagnira – osim u uporištima AfD u istočnoj Nemačkoj.
Sada bi međutim moglo da dođe do nove krize. Automobili na benzin ili dizel važe kao „ubice klime“. Istovremeno, oni su najvažniji deo onoga se širom sveta prepoznaje kao „Made in Germany“. Automobilska industrija je ključni faktor nemačke privrede i ujedno veoma zavisi od izvoza.
U stvari se radi o klimi
„Aktuelna debata o klimi više veže birače za AfD, nego strahovi od ekonomskog pada“, kaže Renate Keher direktorka Instituta za demoskopiju Alensbah. Jer, „kada se radi o pitanjima klime, AfD se veoma razlikuje od drugih stranaka“.
Političari AfD u Bundestagu, naime, poriču da je ljudski uticaj na klimu merljiv. „Većina njih smatra da je debata o klimi preterana i klimatsku politiku drugih stranaka posmatraju veoma kritički“, kaže Keherova. Ona smatra da se tema klima u „krugovima AfD u ovom trenutku identifikuje – iako ne tako žestoko – s temom izbeglica 2015/16“.
Sleva udesno
Zar nisu, međutim, posao i socijalna pitanja u stvari teme za proteste levičara? Politikolog Manov kaže da on teško u ovom trenutku može da zamisli takve proteste levičarskih partija, npr SPD , Zelenih ili Levice. Istovremeno, Krupala smatra da je sada hitno potrebno „socijalno ograđivanje globalizacije“.
Dok se stvarala čitava paleta super-bogatih, pre svih je patila srednja klasa. Krupala krivicu prebacuje i na levičare „koji su potpuno zakazali“. Jer, deregulacija finansijskih tržišta – centralno pitanje globalizacije –bio je u Nemačkoj u stvari „socijaldemokratski projekat“. To je u Nemačkoj bio cilj kancelara iz redova SPD-a, Gerharda Šredera (1998-2005).
Kao pre sto godina?
Da li se dakle istorija ponavlja? Recesija, uspon desničara, kraj republike – tako je to bilo u Nemačkoj 1920-ih i ’30-ih godina? Manov upozorava da ne bi trebalo padati u histeriju, jer to političkoj klimi čini sve drugo samo ne dobro. Poređenje s 1933, dakle krajem Vajmarske Republike i preuzimanjem vlasti nacionalsocijalista, on smatra „budalaštinom i intelektualnim lakoumljem“. Situacija je tada bila znatno ekstremnija. AfD je tu, smatra on, više nekakav znak da problemi postoje. „Trebalo bi da dođe do političkog suočavanja s tim“, kaže Manov.
-pročitajte još: Strah od berzanskog sloma „kao 1929.“
Situacija je neuporediva, smatra i Keher iz Instituta za demoskopiju. Ekonomska i politička situacija danas je potpuno drugačija. Ukoliko bi došlo do ekonomske krize reakcija građana zavisila bi od toga da li se vladajuće partije pragmatično i ubedljivo nose sa situacijom, objašnjava Keher. „A kada je o ekonomskoj kompetentnosti reč, građani kao i ranije najviše poverenja imaju u Demohrišćane (CDU/CSU).“
Novi podaci o ekonomskom učinku u Nemačkoj biće objavljeni 14. novembra. Eksperti računaju s daljim padom. Do „tehničke recesije“ dolazi kada se dva kvartala uzastopno beleži pad – to bi onda bilo to. A kako bi se stvari nakon toga razvijale? Eksperti tu nemaju jedinstveno mišljenje.