Recesija preti i zemljama ubrzanog razvoja

Njihova uloga u globalnoj ekonomiji proteklih decenija u stalnom je porastu. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika po veličini bruto domaćeg proizvoda pripadaju među 12 najvećih ekonomija u svetu i zajedno privređuju gotovo 25 odsto svetske privrede. Nije nikakvo čudo što zemlje ubrzanog razvoja, poput Kine, Brazila ili Indije, svoje zahteve za rešavanje dužničke krize, jasnije nego što je to ranije bio slučaj, upućuju na adresu Evropljana. Uostalom, globalna recesija preti i njihovom ekonomskom uzletu.

„Mogućnost da se ’zaraza’ proširi na zemlje u razvoju je relativno velika. To važi za tržište kapitala, valutu i cene obveznica u tim zemljama, bez obzira na pojedinačni rast privrede“, ocenjuje Marija Lanceni, iz Nemačke banke za istraživanje tržišta.

U rešavanje problema uključiti i MMF

Kao deo tržišta G20, zemlje ubrzanog razvoja su, pre početka samita u Kanu, pokušale da u rešavanje problema uvedu i Međunarodni monetarni fond (MMF). Njihov plan zahteva bolju efikasnost te organizacije kao i pružanje podrške naporima evro-zone u rešavanju kriznih situacija. MMF bi i ubuduće trebalo da kupuje državne obveznice prezaduženih zemalja i zemalja u razvoju. Na taj način bi Evropa mogla da pomogne u rešavanju dužničke krize bez direktnog kupovanja državnih obveznica zaduženih zemalja. Tako bi zemlje ubrzanog razvoja izbegle rizik od gubitaka.

Heribert Diter, stručnjak za globalna finansijska pitanja u Fondaciji za nauku i politiku smatra da taj predlog nije praktičan za sve: „MMF može i treba da obezbeđuje likvidnost. Međutim, preuzimanje dugova Grčke u SAD neće naići na odobravanje. To je providni manevar koji neće pomoći u diskusiji oko rešavanja dužničkih problema.“

Reč je o manevru sa kojim zemlje u razvoju pokušavaju da povećaju svoju uticaj u MMF-u.

Opasnost od „finansijske injekcije“ Kine

Finansijski stručnjaci poput Marije Lanceni smatraju da MMF može da doprinese rešavanju krize tako što će pomoći da se premoste akutne nestašice likvidnosti: „Na globalnom nivou MMF može da pomogne fleksibilnim ograničenim kreditima. Takva pomoć se pokazala uspešnom u Meksiku, Poljskoj i Kolumbiji, 2009. godine, i takva vrsta pomoći mogla bi da bude model za buduće rešavanje dužničkih problema.“

Od takozvanih tržišta u razvoju, Kina je najspremnija da učestvuje u rešavanju evro-krize. Zemlja ima ogromne rezerve u visini od oko tri biliona američkih dolara, i u principu je spremna da deo sredstava iskoristi za kupovinu državnih obveznica uz garancije MMF ili Evropske centralne banke. Ipak, stručnjaci smatraju da takve vrste finansijskih injekcija mogu Evropu, poput SAD, da dovedu u finansijsku zavisnost.

Autori: Danijel Šeškevic / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković