Režimska poruka – ćutanje je zlato

Poslovne avanture penzionera Branka Stefanovića, oca ministra policije Nebojše Stefanovića, isplivale su zahvaljujući pisanju domaćih i stranih medija. Kao jedan od izvora novinara poslužile su i informacije koje je dostavio Aleksandar Obradović, IT stručnjak fabrike „Krušik“ iz Valjeva.

Kako je javnost sada saznala, Obradović je uhapšen još 18. septembra na svom radnom mestu. To se desilo samo par dana nakon što je portal Arms Watch sa nizom dokumenata objavio priču prema kojoj stariji Stefanović po povlašćenoj ceni nabavlja oružje koje zatim završava na ratištima Bliskog istoka.

Kao odgovor na optužbe za korupciju tužilaštvo se nije bavilo Stefanovićima već uzbunjivačem Obradovićem. Tek kada se saznalo da je u pritvoru – o čemu su i njegova porodica i advokat dvadesetak dana ćutali – pritisak javnosti je primorao pravosudne organe da ga puste u kućni pritvor. Tamo mu je zabranjena upotreba interneta.

Optužbe su ozbiljne: odavanje poslovne tajne za šta je zaprećena kazna do deset godina zatvora. „Tužiocu sam sve rekao, tačno je, nemam šta da krijem, ništa nisam ukrao niti slagao, samo sam želeo da istina o poslovanju Krušika izađe na videlo“, rekao je Obradović nakon izlaska iz zatvorskog pritvora.

Osveta vlasti

Primer Aleksandra Obradovića pokazuje da institucije, koje inače ne rade, brzo reaguju kada je potrebno zaštititi nekoga ko je blizak vladajućoj stranci, kaže za DW Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja.

„Ako javno ukažete na moguće kršenje zakona od strane predstavnika vlasti, vi ćete nastradati time što će vas provući kroz tabloide, ili će protiv vas biti pokrenut krivični ili parnični postupak“, ukazuje naša sagovornica.

Mandić navodi da su optužbe za odavanje poslovne tajne „potpuna besmislica“. „Ako je tačno ono što smo videli, kompanija je oštećena upravo aktivnostima oca ministra policije. Odavanje poslovne tajne bi trebalo da ide na štetu kompanije, a u ovom konkretnom slučaju to nije tako“, kaže ova pravnica.

Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, kaže da još nije poznato dovoljno detalja za konačan sud.

„Stoga bi tužilaštvo moralo da izađe sa mnogo više podataka, kako bismo znali da li se radi o kršenju prava nekoga ko je mogao biti uzbunjivač, da li je znao šta treba da učini da dobije status uzbunjivača po zakonu i da li je ova osveta nekome ko s pravom uzbunjuje javnost neprimerena“, ocenjuje Antonijević za DW.

Kome prijaviti oca ministra policije?

Međutim sada je aktivirana još jedna kvaka 22 srpskog pravosuđa – s obzirom da je Aleksandar Obradović osumnjičeni, on više ne može formalno dobiti status uzbunjivača. Sam Obradović ističe da nije imao poverenja u državne organe, ali da je svejedno na sumnjive poslove pokušavao da upozori Nadzorni odbor i sindikate Krušika.

Kako za DW objašnjava Sofija Mandić, zakon je vrlo strog kada je reč o tome kako postati uzbunjivač. „Najpre morate da se obratite interno poslodavcu, da prođete sve unutrašnje instance, da prijavite delo tužilaštvu, kako biste na kraju sa time smeli da izađete u javnost“, kaže ona.

„Kada ste razuman čovek – imate na neki način umešanost i ministra policije, koja vodi istragu zajedno sa tužilaštvom – ima li ikakvog smisla da prijavljujete tom tužilaštvu i toj policiji da je otac ministra policije uradio nešto nezakonito ili oštetio kompaniju?“, pita se Sofija Mandić.

Premda prema, kako kaže Mandić, ovom „lošem zakonu“ Obradović više ne može biti uzbunjivač, to ne znači da je kriv za delo koje mu se stavlja na teret. „Jer podatak koji je odao je očito važan za javnost i takav podatak ne može biti zaštićen nijednim stepenom tajnosti.“

Zastrašivanje postiglo efekat

Milan Antonijević naglašava da sledi nastavak procesa u kojem će se određivati krivična odgovornost, ali da „takođe može uslediti i paralelni proces ukoliko bi došlo do kršenja radnih prava optuženog i da on u tom slučaju može dobiti status uzbunjivača“.

U svakom slučaju, fokus se sa sumnjive trgovine oružjem u kojoj je učestvovao otac ministra policije prebacio na čoveka koji je ukazao na moguću korupciju.

U jednoj izjavi za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije video ništa sporno u tome što Branko Stefanović posreduje u trgovini oružjem.

„Posao predsednika države nije da to komentariše, ali i kad komentariše to je blanko podrška svima koji su u njegovoj partiji ili bliski vlastima“, skreće pažnju Sofija Mandić.

Cilj je, zaključuje naša sagovornica, da se zaplaše svi koji bi mogli da se suprotstave takvim poslićima ljudi na vlasti. „Mislim da su oni taj cilj postigli jer su zaplašili ljude i pokazali kako će proći svi oni koji bi mogli da se usude da ukažu na neku nezakonitost.“

„Aleksandar Obradović će proći kroz mnoge neprijatnosti, možda će dobiti i otkaz, i to je negde za vlasti dovoljno. Sam postupak će se najverovatnije odugovlačiti unedogled, i izbegavaće se donošenje bilo kakve konačne odluke“, dodaje Sofija Mandić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android