Razočarana mladež Tunisa

U četvrtak su protesti u Tunisu odneli prvu ljudsku žrtvu. U sukobima u pokrajini Kaserin poginuo je jedan policajac. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova u protestima su učestvovali „ekstremisti“. A tuniški mediji već danima upozoravaju na mogućnost takve eskalacije.

Protesti su zapravo počeli zbog smrti 28-godišnjeg Ridha Jahjaua koji se prošle subote ispred sedišta guvernera u pokrajini Kasrin na istoku Tunisa popeo na jedan dalekovodni stub. Kad je došao do vrha, zadobio je smrtonosni strujni udar. Jahjaui je protestovao jer je izbačen s konkursa za radno mesto u javnoj službi. Ostalo je nepoznato da li se radilo o samoubistvu ili nesrećnom slučaju. U utorak je još jedan mladić poginuo od strujnog udara.

Pitanje da li se radilo o samoubistvu ili nesreći važno je i zato što samoubistvo ima snažno simbolično značenje u Tunisu. Jer, ono bi podsećalo na suicid Mohameda Buazizija, koji se 2010. spalio protestujući protiv samovolje vlasti. Ta je akcija bila početak niza demonstracija poznatih kao Arapsko proleće.

Ako se dakle i sada dešavaju samoubistva jer građani osećaju da ih vlast šikanira, to bi bila nedvosmislena poruka da se u proteklih pet godina u Tunisu gotovo ništa nije promenilo. Događaje iz 2010. i iz prethodnih nekoliko dana povezuje i njihova geografska blizina. Kaserine je blizu Sidi Buzida, mesta u kojem se spalio Mohamed Buazizi. Poruka je da taj region tu i danas muče isti problemi kao i pre pet godina.

„Nema vizije, nema programa“

Brojni mladi Tunišani ne vide perspektivu. Nezaposlenost je visoka, prosečno oko 15 odsto. U slabije razvijenim delovima zemlje ona međutim doseže i 30 odsto. Stoga su i protesti mogli da se predvide, kaže Abderahman Hedhili, predsednik Tuniškog foruma za ekonomska i socijalna prava u jednom intervjuu. Ljudi su očekivali poboljšanje, „ali, vlada nema vizije, nema programa“.

To nije jedino što se može prebaciti vladi, dodaje Monsef Slimi, stručnjak DW-a za zemlje Magreba. „Vlada je na štrajkove reagovala s određenom arogancijom. Najpre je u Kaserinu uvela vanredno stanje i ponašala se kao da se radi o bezbednosnom problemu.“ A zapravo je, kažu posmatrači, stvar mnogo dublja i ozbiljnija. „Mladi Tunišani su u revoluciji pre pet godina igrali glavnu ulogu. Uprkos tome osećaju se politički i ekonomski skrajnuti.“

Protesti se šire

Taj dojam je još dramatičniji jer nije ograničen samo na unutrašnjost Tunisa. Tuniške novine La Presse pišu da su se protesti proširili po celoj zemlji, pa i u glavnom gradu Tunisu iako je tu broj učesnika bio nevelik. Vlada najavljuje niz socijalnih mera za pokrajinu Kaserin. Planira se otvaranje 5.000 radnih mesta kao i ulaganje 60 miliona evra za gradnju 1.000 socijalnih stanova. Šta se čekalo do sada? To većini Tunišana nije jasno.

Sve više je naznaka da strpljenje građana neće trajati dugo. Generalni sekretar Opšteg tuniškog studentskog saveza Vael Nauar već pravi pritisak. Premijer Habib Esid, kaže on, ima samo dve mogućnosti: „Ili će brzo pronaći rešenje za problem nezaposlenosti, ili će podneti ostavku.“

Demonstranti još uvek imaju umerene parole. Oni izričito podržavaju pravnu državu i demokratiju. Ali, to bi moglo da se promeni, upozorava list La Presse. Džihadisti kojih ima u unutrašnjosti Tunisa mogli bi da iskoriste proteste za svoje potrebe. „Njihov omiljeni cilj su beda i zapostavljeni delovi stanovništva. Korupcija i krijumčarenje doprinose da se tamošnja beda još pojačava“, piše list. Osim toga Tunis mora da prevaziđe posledice više terorističkih napada u turističkim centrima. Zbog njih je turistička branša jako oslabljena.

Smrt policajca u Kaserinu mogla bi biti znak da su se džihadisti već infiltrirali među demonstrante. S takvim razvojem se moralo računati, kaže Monsef Slimi. Ali, on upozorava i na druge opasnosti. Vlada je u pravu kad u vezi s protestima misli na bezbednost javnog prostora. Međutim, u državnom aparatu još uvek ima ljudi koji sanjaju o povratku diktatorskog režima srušenog 2011. godine.