Ravno do dna: štrajk kamiondžija na odmorištu Grefenhauzen

Od sredine jula vozač kamiona Kaha živi na odmorištu Grefenhauzen na auto-putu A5, nedaleko od aerodroma u Frankfurtu. Tamo štrajkuje više od 80 vozača kamiona, koji zahtevaju od poljske špediterske grupe „Mazur“ da im se isplate zarađene plate. Vozači su uglavnom iz Gruzije i Uzbekistana, ali i iz Ukrajine i Turske.

Kaha već tri godine radi za „Mazur“. On za 80 evra dnevno vozi po čitavoj Evropi. „Uvek su nam plaćali kasno ili su nam odbijali nejasan iznos od plata“, kaže on za DW. Onda mesecima nije primao platu. U Grefenhauzenu je skoro sedam dana štrajkovao glađu, zajedno sa još 29 drugih vozača, do ponedeljka (25. septembar 2023). Prekinuo je štrajk glađu po savetu lekara, ali drugi vozači nastavljaju.

-pročitajte još: Hleb sa sedam kora: težak život vozača kamiona

Roman od sredine marta ove godine radi za „Mazur“. Do 3. avgusta je bio na putu. Prema njegovim rečima, poljska firma mu duguje oko 6.000 evra. Uglavnom je vozio po Nemačkoj, Austriji i zemljama Beneluksa i zna da bi morao da zarađuje više od 80 evra po danu. Normalno bi mogao da ima pravo na nemačku minimalnu platu. Međutim, Romanovi zahtevi su skromni: „Ne želim da budem plaćen kao Nemac, ali niko neće da radi džabe. Oni bi trebalo da isplate ono što su nam obećali.“

Roman je proveo nedelje i mesece u kamionu. Kompanija mu nije plaćala hotelski smeštaj, iako je nakon dve sedmice provedene na putu to obaveza poslodavca.

Drugi protest

Ovo je drugi štrajk vozača kamiona „Mazura“ na odmorištu na auto-putu A5. Već u aprilu ove godine tamo je štrajkovalo više od 60 vozača. Protest je izazvao veliko interesovanje kada je „Mazur“ poslao privatnu miliciju u Grefenhauzen da doveze nazad kamione. Nemačka policija morala je da interveniše, a kancelarija javnog tužioca u Darmštatu istražuje taj slučaj.

Nakon skoro četiri nedelje štrajka, vozači su postigli dogovor s poslodavcem. „Mazur“ je pristao da im isplati zaostale plate.

Već tada uslovi rada u međunarodnom transportu tereta bili su na naslovnim stranama i van Nemačke. Reč je o vozačima koji za male plate mesecima prevoze robu širom Evropske unije i žive u svojim kamionima. A povrh svega, za to često i ne dobijaju plate.

-pročitajte još: Skupo gorivo, manjak vozača: nemački špediteri pod pritiskom

„No money“

Sada kamioni u vlasništvu poljskog „Mazura“ stoje parkirani na odmorištu Grefenhauzen sa obe strane auto-puta. Na njima se vijore zastave Gruzije i Uzbekistana, dok veliki transparenti informišu o štrajku. Na ciradi kamiona piše „Mazur dužnik. No money“.

Na šoferšajbni drugog kamiona piše „Trka Mazura – ravno do dna“, a ispod toga su kompanije s kojima taj poljski prevoznik sarađuje. Među njima su i neki od najvećih nemačkih koncerna: Nemačka železnica, DHL, Audi, Dahser i drugi. U njihovim kodeksima ponašanja navodi se šta očekuju od svojih poslovnih partnera: da poštuju „ljudska prava, uključujući osnovne radne norme“ i da „postupaju iskreno, odgovorno i pošteno“.

„Oni su grabljivci!“

Za vozače koji se u štrajku nalaze već deset nedelja realnost izgleda drugačije. Velike prikolice postale su njihove dnevne sobe, palete im služe kao stolovi, gajbe kao stolice. Pored kamiona su plinski rešoi na kojima se kuva testenina ili podgreva nešto iz konzerve. Voda je u kanisterima, a peškiri i veš suše se na vratima vozila. Na parkingu je i nekoliko mobilnih toaleta. Jedini tuš kojim raspolažu nije baš uvek u funkciji. Mora se improvizovati. „Zagreješ vodu u kanisteru na suncu. Onda uđeš u neku praznu prikolicu, okačiš kanister iznad sebe i okupaš se“, opisuje Roman.

Na vozačkim kabinama zalepljeni su papiri sa iznosom koji „Mazur“ duguje svakom od vozača. Reč je o ukupnom iznosu od više od pola miliona evra. Ali, „Mazur“ ne želi da plati. „Oni su grabljivci!“, kaže Edvin Atema iz Holandske asocijacije sindikata FNV i Evropskog sindikata transportnih radnika. On zastupa vozače-štrajkače u sporu sa njihovim poslodavcem.

Prema informacijama dobijenim iz „Mazura“, cela stvar je „krivični slučaj“. Kompanija je podnela „krivične prijave za pokušaj iznuđivanja, kao i prisvajanje i krađu vozila i robe“, napisala je grupa „Mazur“ u odgovoru na upit DW. Slučaj istražuju poljski i nemački javni tužioci. „Bez obzira na to, protiv vozača smo pokrenuli i građanske tužbe u vezi s nastalim troškovima“, stoji u odgovoru poljskog špeditera.

Problematični lanci snabdevanja

Na pitanje kako bi se štrajk mogao da se završi, sindikalac Atema odgovara: „Jednostavno, za deset minuta. Ako velike nemačke firme, koje su nalogodavci i koje su dozvolile da se ovo dogodi, direktno plate ovim vozačima.“ Atema je pisao kompanijama čija se roba nalazi u vozilima u Grefenhauzenu. Do sada su samo dve austrijske špedicije platile po 20.000 evra. I one su se obavezale da će raskinuti saradnju s „Mazurom“. „Velike ribe bi sada trebalo da urade isto“, kaže Atema.

Štrajk u Grefenhauzenu stavlja u fokus čitav transportni sektor i pokazuje kako su nehumani uslovi koji vladaju u toj branši. Nalogodavci su, kaže sindikalac Atema, glavni krivci – oni moraju da naprave promene u lancu snabdevanja. „Nakon prvog štrajka, svi oni su nas uveravali da više neće poslovati sa ’Mazurom’. Nekoliko meseci kasnije te kompanije su se ponovo pojavile u lancu snabdevanja“, kaže Edvin Atema.

Poljska inspekcija rada (PIP) u julu je izvršila inspekcije u preduzeću „Mazur“. Dokumenta koje je špediter dostavio pokazuju da su vozači plaćeni prema učinku, ali i da su radili samo nekoliko desetina sati mesečno, objavio je internet portal Trans.info. Kada su inspektori potom zatražili da im se dostave digitalni podaci sa tahografa i vozačkih kartica, rekli su im da su oštećeni i da više ne mogu da se dešifruju.

„Nada umire zadnja“

jemački i evropski političari dolaze u Grefenhauzen i obećavaju pomoć. Nemački savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD) naložio je posebnu reviziju firmi za koje radi poljska špediterska kompanija, a predsednik SPD-a Lars Klingbajl lično je obavio telefonske razgovore sa firmama koje su obećale da će ponovo preispitati svoje lance snabdevanja.

Nemački sindikati i druge organizacije pružaju podršku štrajkačima u hrani, piću i drugim potrepštinama. Sportski klubovi u okolnim mestima vozačima su stavili na raspolaganje svoje tuševe, a stanovnici su im poklonili bicikle. „Zahvalni smo za svaki vid pomoći. Bez nje ne bismo izdržali“, kaže Georgijan Zal.

Vozači se i dalje drže zajedno, ali čini se da neki od njih polako gube nadu. „Mislim da nas Lukaš Mazur neće isplatiti“, kaže Sergej, kome poljski špediter duguje sumu od 7.500 evra. Njegov kolega Roman takođe je umoran od čekanja, ali još uvek gaji tračak nade. Isto važi i za Zala. „Borićemo se do kraja. Samo želim da dobijem svoj zarađeni novac“, kaže on, a onda dodaje: „Nada umire zadnja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.