Rat u Ukrajini: test za nemačku i evropsku demokratiju
23. maj 2023.Nemačka i druge zemlje Evropske unije posmatraju Ukrajince kao izbeglice prve klase, koje imaju daleko bolji tretman od ostalih, piše u Izveštaju o osnovnim pravima za ovu godinu koji je predstavljen ovog utorka 23. maja.
Kako se navodi, Ukrajinci mogu da borave u EU bez mnogo birokratije, da dovedu porodice, imaju medicinsku negu, traže posao, deca im idu u školu.
U tome se mogu naći i pozitivne strane, piše Maksimilijan Pihl sa Univerziteta u Kaselu. Efikasna humanitarna pomoć EU je važna, jer se u „prošlosti često postupalo nejedinstveno i represivno pri prihvatu izbeglica“, navodi Pihl u izveštaju.
Taj Izveštaj o osnovnim pravima već decenijama izdaje deset nemačkih organizacije za ljudska prava, među kojima su ProAzil i Međunarodna liga za ljudska prava.
Ograđivanje od „neevropskih izbeglica“
Kako Pihl dodaje u analizi, takav tretman Ukrajinaca ide na račun izbeglica iz vanevropskih zemalja koje najpre bivaju primorane da žive u prihvatnim centrima.
Solidarnost s Ukrajincima ne bi smela da prekrije „situaciju u kojoj su izbeglice na spoljnim granicama EU, a koja je nepodnošljiva sa stanovišta ljudskih prava“, piše stručnjak. On ujedno dodaje da je Sredozemno more i dalje jedna od najsmrtonosnijih granica sveta.
„Prijem jednih, ograđivanje od drugih – to je temelj izbegličke politike koja više nema univerzalni karakter već prati dnevnopolitičke događaje“, zaključuje profesor Pihl.
Upitne sankcije protiv ruskih medija
Izveštaj i u drugim oblastima pominje rat u Ukrajini. Tako se komentariše odluka Vlade kancelara Olafa Šolca da naoružava Kijev i opredeli dodatnih sto milijardi evra za nemačku armiju – zbog toga je promenjen i Ustav.
„Ta promena Ustava protivreči mirovnom karakteru tog Ustava“, smatra pravnik Andreas Engelman sa Univerziteta rada u Frankfurtu.
Nadalje, navodi se da su sankcije protiv ruskih državnih medija Russia Today i Sputnjika razumljive, ali veoma upitne sa stanovišta evropskog prava. Njima se cenzurišu sadržaji i pravo da svako izgradi svoje mišljenje, navodi u izveštaju pravnik Rolf Gesner.
Gesner piše da moraju biti dopuštene i informacije i narativi koji se nekome ne dopadaju, čak i ako dolaze sa „druge strane“, i to bez obzira šta se misli o njihovom sadržaju, kvalitetu ili moralnoj kakvoći. Mediji se jedino, dodaje Gesner, mogu sprečiti da krše zakon.
„U elementarne potrebe čoveka spada to da se informiše iz što više izvora, da proširi sopstveno znanje i tako razvija svoju ličnost“, citira ovaj pravnik iz jedne presude Saveznog ustavnog suda u Nemačkoj.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.