„Rat u Ukrajini se odlučuje municijom“
16. februar 2023.Arsenali zapadnih vojski se prazne i namenska industrija mora da proizvodi daleko više municije kako bi se podržala Ukrajina, rekao je početkom sedmice generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Prema njegovoj računici, Ukrajinci dnevno ispale šest do sedam hiljada projektila. Trenutno se, kako je rekao Stoltenberg, na porudžbine nove municije krupnog kalibra čeka u proseku 28 meseci.
Za vojnog analitičara Markusa Rajznera to je znak da Zapad konačno počinje da shvata da rat neće odlučiti par stotina tenkova nego – resursi.
„Dugo to nisu želeli da uvide. Verovali su da će biti gotovo za nekoliko meseci. A sada vidimo da se mnoge pretpostavke Zapada nisu obistinile ili jedva da jesu“, kaže Rajzner za portal nemačkog javnog servisa tagesšau.
„Recimo imamo deseti paket sankcija protiv Rusije, i uprkos tome njihova privreda nije poklekla. Isporučili smo oružje u neverovatnim količinama. Uprkos tome ruska armija prelazi u ofanzivu“, napominje Rajzner, austrijski pukovnik i istoričar, koji vodi oblast istraživanja na austrijskoj Vojnoj akademiji.
pročitajte još: Rat u Ukrajini
Kako objašnjava, fabrike zapadne namenske industrije i dalje proizvode tempom mirnodopskih vremena – i neće to promeniti ukoliko ne dobiju konkretne velike porudžbine od vojski.
Njih još nema, barem ne u Nemačkoj, uprkos tome što je vlada kancelara Olafa Šolca prošle godine odredila dodatni budžet od sto milijardi evra za Bundesver. Za sada je potpisan ugovor sa koncernom Rajnmetal da opet pokrene proizvodnju municije za protivvazdušni tenk Gepard.
U utorak (14. februar) je novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pak dao signal namenskoj industriji: „Mogu samo da srdačno zamolim namensku industriju da što je brže moguće dovede sve kapacitete do maksimuma“, naveo je ovaj socijaldemokrata.
Rusija ima još dovoljno granata
Analitičar Markus Rajzner kaže da evropske vojske nisu pripremljene na frontovski rat sa okršajem artiljerija. „Svi magacini municije su ispražnjeni“, navodi on.
„Neke armije imaju jedva deset do petnaest hiljada granata na lageru. Toliko je ukrajinska strana ispaljivala samo u jednom danu na vrhuncu sukoba prošlog leta. Ruska strana je tada ispaljivala do 80.000 komada dnevno.“
„Na to Evropa više nije spremna. Nakon kraja Hladnog rata sve je preuređeno. Zalihe su bile usmerene na borbe sa pobunjenicima u Avganistanu ili Iraku“, dodaje austrijski pukovnik.
Prema njegovim rečima, Rusi nameću takozvani „rat iscrpljivanja“ sa utvrđenim položajima. „A on se odlučuje resursima, dakle municijom. U vojsci postoji pojam gladi za municijom. Ta glad sada u Ukrajini stupa na veliku scenu.“
Rajzner ističe da su Rusi ispalili oko sedam miliona granata od početka rata, ali da imaju još 13-14 miliona komada. To, kaže, znači da će nastaviti sa ratom iscrpljivanja. Moskvi odgovara i saradnja sa Iranom.
„Ruski vazdušni napadi su daleko jeftiniji nego ukrajinska odbrana. Jedna nemačka protivvazdušna raketa za sistem Iris letos je koštala 400.000 evra, a sada oko 750.000 evra. Jedan iranski dron košta oko 20.000 dolara. To je enormni jaz u ceni“, nabraja ovaj stručnjak.
„Rusi dave Ukrajince, Amerikanci dave Ruse“
Ukrajini curi vreme, dodaje Rajzner, i jedini način da se snage ujednače jeste da Zapad duboko zagrabi u džep, poveća proizvodnju municije i isporuči je. No, da li više municije i oružja može da promeni tok rata?
„Problem je“, kaže Rajzner, „to što su obe strane i dalje ubeđene da mogu da ostvare ciljeve. Za Ruse je cilj uništenje Ukrajine. A za Ukrajinu je preživljavanje države kao i osvajanje okupiranih oblasti, uključujući Krim.“
Dodaje da zapadne isporuke oružja omogućavaju Ukrajini da se brani, ali ne da pređe u napad. „Razlog je naravno zabrinutost zbog ruskog nuklearnog oružja.“
„Slikovito rečeno, Rusi dave Ukrajince i nadaju se da će ovi ostati bez vazduha. A Amerikanci dave Ruse i nadaju se da će oni ostati bez vazduha pre Ukrajinaca. Tragično je što se tako rat ne može brzo okončati“, dodaje Rajzner.
Prema austrijskom stručnjaku, Zapad ima samo dve mogućnosti da okonča rat. Jedna je da se Ukrajina podrži svom silom i svim oružjem, u daleko većem obimu nego do sada. To bi nosilo rizike i pitanje je da li o tome Zapad može da postigne jedinstvo.
Druga opcija je, kaže Rajzner, da se Rusiji ponudi „način da čuvajući obraz prekine rat. Doduše, to bi bilo ravno porazu Ukrajine – i Zapada.“
nr (ard, dpa)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.